Дивна, слатка лубеница – сви је обожавају, али се до сада није знало одакле тачно потиче

Иако код већине људи Африка буди асоцијације на суву климу, са којом не би повезали нешто сочно као што је лубеница, она управо води порекло са тог континента.

Када, где и како је предак данашње лубенице „припитомљен“, односно почео да се узгаја за исхрану људи, за ботаничаре је дуго времена била мистерија.

Ботаничарка Сузан Ренер је заједно са својим тимом Универзитета у Минхену успела да после више година испитивања и рада на биогеографији рода citrillus утврди да слатка лубеница у којој данас сви уживамо не потиче из Јужне Африке како се мислило.

„Сви су мислили да постоје само четири дивље врсте и да данашња лубеница води порекло из Јужне Африке“, каже Ренер.

Међутим, 2015. године једна од њених студенткиња, Жилам Комицки, открила је кроз секвенцирање ДНК различитих врста да је претпостављени јужноафрички предак у ствари далеки рођак.

Одатле је једно откриће следило друго, и стигли су до тога да је лубеница из суданске провинције Кордофан највероватнији предак данашње лубенице.

Студија, објављена у Proceedings of the National Academy of Sciences, утврдила је да је опште консензус о пореклу лубенице заснован на серији грешака.

Око 150 година након што је ученик таксонома Карла фон Линеа открио врсту код Кејптауна и именовао citrillus lanatus, један амерички ботаничар повезао је откриће са лубеницама, које деле исто име.

Још од тада је формирана идеја да лубенице потичу из Јужне Африке.

Оно што је проблем код испитивања порекла лубеница јесте што се оне тешко фосилизују, што чини скоро немогућим посао научника да утврде њихово порекло.

Ипак, током истраживања су успели да дођу до листа лубенице старог 270 година који је био сачуван у једном хербаријуму. Потом су узгојили све врсте лубеница и мапирали њихов ДНК.

Утврдили су да је најсличнији дивљем воћу које расте у провинцији Кордофан у Судану. До идеје да кордофанску лубеницу узму као кандидата дошли су на основу белешки одређених хладноратовских ботаничара.

У њиховим записима и белешкама, које су преведене са руског, наводи се као претпоставка да је могуће да је биљка из Кордофана заправо предак лубенице.

Кордофанска лубеница је мања од одомаћених врста и нема црвену унутрашњост. Такође сматрају и да је лубеница постала слађа као резултат одомаћивања и гајења.