Можда у нашој галаксији обитава и 14 антизвезда

С обзиром на то да је још раније било неких наговештаја да у свемиру постоје овако чудни објекти, научници су кренули у детаљну потрагу и пронашли 14 таквих кандидата. Ако се потврди да се ради о звездама састављених од античестица, то ће бити велики искорак у откривању тајне свемира. Али постоји још неколико могућих објашњења шта би тих 14 објеката могло бити.

Свака честица материје која чини ствари које видимо око себе – попут електрона и кваркова – има пандана са идентичним особинама, осим у једној ствари: супротног је наелектрисања. Сматра се да су честице и античестице настале у једнаким количинама на почетку свемира, наводи се у чланку објављеном на порталу Сајенс алерт.

Када се честице материје и антиматерије сударе, оне се међусобно уништавају уз провалу снажног гама зрачења, по чему се закључује да би и даље требало да постоје у једнаким количинама, али из неког разлога успевамо да откријемо само трагове антиматерије.

Научници су се већ навикли на претпоставку да готово ништа од „оригиналне“ антиматерије не остаје у Космосу, а физичари су развили моделе и објашњења на основу те претпоставке.

Међутим, после експеримента са Алфа магнетним спектрометром (АМС-02) на Међународној свемирској станици откривене су назнаке антихелијума – откриће које, ако буде потврђено, баца сумњу на претпоставку да свемир има хроничну несташицу антиматерије, већ би учврстило хипотезу о постојању антизвезда јер су оне тела која би могла да избацују антихелијум.

Али где се крију? Према тиму астронома који је предводио Симон Дипурке на француском Институту за астрономију и планетологију, можда се крију у облику антизвезда у Млечном путу.

Будући да би се те антизвезде понашале слично попут „нормалних“ звезда, било би их прилично тешко открити, осим ако се материја, попут међузвездане прашине, не нагомила на површини антизвезде, где би је уништила њена антиматерија. Као последица тога појавио би се вишак гама зрака које би астрономи, теоретски, могли да открију.

Заинтригирани овом могућношћу научници су анализирали податке добијене током десетогодишњих посматрања са телескопа „Ферми“. Открили су да се међу гото 5.800 извора гама зрачења налази 14 тачака које емитују гама зраке енергетског потенцијала који настаје када се сударе материја и антиматерија.

На основу броја посматраних кандидата астрофизичари су израчунали колико могућих антизвезда би могло да постоји у нашем суседству. Установили су да би, у случају да антизвезде стоје у равни Млечног пута, где би могле да сакупе много гасова и свемирске прашине и тако емитовати велику количину гама зрака, на 400.000 „нормалних“ звезда могла би да постоји једна сачињена од антиматерије.

С друге стране, ако се антизвезде већином налазе изван равни глаксије, много теже би долазиле у контакт са материјом и било би их много теже уочити. У том случају, на десет звезда би могла да постоји једна антизвезда.

Проблем је у томе што ово одређено гама зрачење може да потиче и из других извора. Бележењем радиоталаса или светлосних таласа не може се доказати да ли се ради о антиматерији јер и материја и антиматерија зраче потпуно идентичне фотоне. Слична гама зрачења могу да емитују и објекти попут пулсара или црних рупа.

Уколико се пак, потврди постојање антизвезда, то би значило да су у неким деловима свемира успеле да преживе значајне количине антиматерије, али и даље не бисмо имали одговор на питање – где је нестала сва преостала антиматерија.