Како да знате шта вам дете ради кад није код куће

Сви родитељи знају, јер су и они некада били деца, да није могуће (а није ни здраво) имати дете увек под својом контролом. И мада је многим родитељима тешко да се помире са том чињеницом, то не значи да су родитељи потпуно немоћни.

Родитељи морају да брину о безбедности детета

Тачно је, не можете увек да контролишете шта вам дете ради, али то не значи да морате да му допустите да ради баш шта год пожели и да не сноси последице због кршења правила. Пре свега када је у питању њихова безбедност.

Ако родитељи страхују да ће њихово дете да пије, да користи дрогу или се упусти у неке опасне и незаконите радње, морају да се потруде и предузму све што је у њиховој моћи да их заштите. Важно је проблем открити у зачетку и предузети све потребне мере, ако је потребно затражити и стручну помоћ у одвикавању или увести детету ограничење у погледу излазака.

Ако дете почне да се забавља са неким пре него што је довољно зрело за такву врсту веза, или излази са неким ко је престар за њега, родитељи би требало да истраже да ли неки други родитељ, кога познају, има увид шта се дешава. Такође, препорука је и да деци дозволите да своје пријатеље или симпатију доведу кући.

Уколико открију, на пример, да им дете ноћу излази из куће и учествује у врло ризичним, можда и криминалним активностима, није на одмет обратити се и локалној полицијској управи, али и да детету кажу да ће то да учине, као и да ће да предузму све што је потребно да га заштитите од таквог небезбеног понашања.

Избори вашег детета

Само зато што дете када је ван куће доноси одлуке са којима се родитељ не слаже, не значи да да има право да се тако понаша и у кући. Родитељи имају право да поставе правила понашања и да контролишу децу. Зато је потребно да буду јасни и директни у вези њиховог поштовања.

Такође, требало би да имају на уму да та правила ипак имају утицаја на изборе које ће дете доносити када је далеко од родитеља. То је оно познато „кућно васпитање“. Тако да уколико родитељи желе да се њихово дете лепо понаша и ван куће, најбоље је да се усредсреде на оне изборе које желе да промене код деце и повежу их са правилим која важе у кући.

Не свиђају вам се пријатељи вашег детета

Често се дешава да се родитељима не допадају другари са којима се њихово дете дружи. Када са дететом расправљају о очекивањима или правилима, не би требало да инсистирају на расправи о избору другара. Морали би да имају у виду да када покушају да натерају дете да се не дружи са неким другаром или другарицом, крајњи резултат ће углавном бити да ће још више продубити та пријатељства. То је битка коју сигурно неће добити.

Иста правила не важе у свим кућама

Неки родитељи, рецимо, имају правило да дете после одређеног времена нема приступ видео-играма, али када дете оде код другара сазна да у њиховим кућама таква правила не постоје.

Родитељи не морају да мењају своја правила, али требало би отворено да разговарају са децом о томе. Јер када имају отворене комуникацијске линије са децом, подстичу дијалог који може помоћи и детету и родитељима да нешто науче.

Решење може бити и то да не дозволите детету да иде код тих пријатеља у кућу, већ да они дођу код њих, па да после тога поразговарате са дететом како им је дружење изгледало код куће у поређењу када они оду код њих.

Зашто ми дете пркоси?

Родитељи се често питају како је могуће да се њихово дете толико другачије понаша ван куће. Морали би да имају на уму да бити тинејџер значи пробати нове ствари и да се често заправо више ради о томе да деца желе нешто да побају него да пркосе родитељима.

Ако открију да се дете није понашало у складу са очекивањима не би требало да им одрже „лекцију“, већ да разговарају са њима зашто су то учинили и анализиају њихове изборе.

Родитељ треба да буде тренер

Примарна улога родитеља је у ствари улога тренера. Родитељ је „тренер“ који дете треба да научи како да постане одговорна и савесна одрасла особа. Посао родитеља је да детету покаже, а посао детета је да научи. То родитељ не може да уради уместо детета.

Родитељи не могу да контролишу понашање деце ван куће или како она користе оно што су их научили у кући. Једино могу да се надају да ће деца следити оно што су их научили. Деца ће грешити, поврдиће се, али сва контрола овог света то неће моћи да спречи.

Родитељи не могу стално да доносе одлуке уместо своје деце, али могу да користе своју основну улогу и науче дете како да устане када падне и повреди се и настави даље. Ако имају добру комуникацију са својом децом научиће их да анализирају своје изборе и уоче последице до којих они воде.