Откривен римски аквадукт у Нишу из доба Константина Великог

Током извођења грађевинских радова на два градилишта у Пантелеју, у Нишу, дошло је до открића старог римског водовода. Завод за заштиту споменика културе Ниш обуставио је грађевинске радове, и у сарадњи са Археолошком збирком Филозофског факултета у Београду, спровео заштитна археолошка ископавања по убрзаном поступку, почетком зиме 2020. године. Руководиоци ових археолошких ископавања били су мр Александар Алексић (Завод за заштиту споменика културе) и др Марко Јанковић (Археолошка збирка).

То није први пут да су откривени остаци римског водовода у Нишу. Спорадични налази су се појављивали и раније, али откриће тог дела трасе римског водовода први пут је прецизно позиционирано. Откривени остаци представљају један од главних доводних праваца водоводног система античког Ниша, који се пружа у правцу североисток-југозапад и који је са узвишења северно од града спроводио воду до римског Наиса. Временски се опредељује у период краја III и IV века, а престанак његовог коришћења везује се за период између познатог готског напада, 378. године, и хунског пустошења Наисa 441. године.

Археолошким ископавањима утврђено је да је водовод имао две фазе - старију, која је представљена остацима цевовода (направљеним од цилиндричних керамичких цеви) и млађу, која је представљена подземним зиданим водоводним каналом (четвртастог пресека, грађен каменом, опеком и водоотпорним кречним малтером). Тај податак свакако је у вези са наглим развојем града током IV века, када је морало доћи и до унапређења целокупне инфраструктуре те важне балканске раскрснице Римске империје.

Многобројни споменици и грађевине са нашег тла - из периода IV века - на неки начин повезани су са Константином, а нарочито његов родни град Наис. О томе сведоче многи историјски извори, у којима се наводи како је Константин велелепно украсио римски Ниш. Чак и да је та тврдња ласкаво претерана, Константин је свакако у свом завичају подигао низ значајних објеката: од величанствених, до оних који су се односили на сигурност града и свакодневни живот. С обзиром на још недовољан степен археолошке истражености античког Наиса, не могу се са сигурношћу идентификовати архитектонски драгуљи из тог времена. Засад се са његовом изградњом могу повезати: још археолошки неистражена резиденцијална вила на Градском пољу, затим храм са криптама на форуму, утврђење на левој обали Нишаве и изградња резиденцијалног комплекса на

Медијани, који је у то време био субурбијум, тј. предграђе Наиса. О богатству и бројности популације римског Ниша у време Константина сведоче и бројне фрескоосликане гробнице, као и богате сахране на данашњем простору Јагодин мале. Да ли смо сведоци открића водовода чију је изградњу иницирао сам Константин - остаје да потврде археолози у неким будућим истраживањима.