Дешавања на Сунцу

Врели млазеви магме шикљали су неколико десетина хиљада километара у свемир. Извијали су се вихори врелог гаса. Температура је достизала неколико милиона Целзијусових степени. Усред тог комешања, појавили су се необични црни кругови. Биле су то Сунчеве пеге, по данашњим проценама, двадесет пута веће од Земље. Из њих су избијали млазеви плазме, што научници називају короналним експлозијама. Кретало се више од милијарду тона соларних честица. Научници данас процењују да је олуја са Сунца путовала брзином преко осам милиона километара на сат. Посматрачи широм света описивали су ту појаву као претапање дана у ноћ.

Соларне честице судариле су се са молекулима кисеоника и азота у горњој атмосфери стварајући необичан одсјај на небу. Поларна светлост, позната као аурора бореалис, најчешће се виђа на Северном и Јужном полу. Посматрајући је из кампа у планинама Колорада, један новинар је написао да је светло ауроре бореалис било јако као усред дана. Једном посматрачу из Хаване на Куби појава на небу личила је на крваве мрље у пламену.

Али тај небески спектакл изазвао је стравичне последице. Струја је избијала кроз телеграфске жице. Поједини оператери су доживели струјне ударе, а на неким местима експлодирали су трансформатори.

Научници су убрзо открили кривца - Сунце, уз удружене снаге струје и магнетизма. Било је то прво упозорење: наша велика звезда је у стању да угрози наше животе и видове комуникације. Иако нису опасне по живот, сунчане олује су озбиљна претња свету који све више зависи од разних технологија.

Прва на удару је флота сателита који круже око Земље, као и ваздушни саобраћај који зависи од сателитске „џи-пи-ес" навигације. Соларне олује утичу на читаву мрежу испреплетаних електронских, телефонских жица и жица за интернет, без којих се не може замислити савремени живот. Недавна студија Националне академије наука показала је да би соларна олуја као она из 1859. године данас нанела штету од скоро две милијарде долара, и то за само годину дана, што је скоро па исто као штета коју наносе урагани или земљотреси. У то су урачунати не само трошкови поправке и замене оштећених делова већ и губици пословних и државних установа којима би биле потребне године да се опораве. Што је више повезана на глобалном нивоу, технолошка инфраструктура је све рањивија. То је навело научнике да у претходне две деценије створе праву флоту свемирских летилица новије генерације дизајнираних да прате промене на Сунцу. Оне круже веома близу Земљине атмосфере и у међупланетарном простору пажљиво прате соларне активности. Захваљујући тим подацима, научници су у стању да репродукују сложену слику Сунца и дешавања на њему. Њихов циљ је да предвиде соларне олује и започну нову еру свемирских временских прогноза. За то им је потребна веома моћна машинерија састављена од унапређених компјутерских програма и модела који, користећи законе физике, симулирају разне појаве у свемиру, укључујући и оне на Сунцу.