Изузетне жене у свету података

Знање програмирања је кључно како би се помоћу нове технологије и вештачке интелигенције обрадили велики и сложени скупови података који су прикупљени из различитих извора.

И ми креирамо те податке – док користимо друштвене мреже, претраживаче, апликације, паметне уређаје. То су сви они подаци који су настали током научних истраживања, али и они које стварају државне институције, а на које грађани имају право.

„Све док су подаци разумљиви, докле год су тамо, докле год су доступни, ми можемо да доносимо одлуке о томе где ћемо живети, где школовати нашу децу, у које области би требало да инвестирамо”, објашњава Александра Штефанеску, главна технолошка директорка фирме „Код" у Румунији, и наглашава да подаци створени у јавном сектору морају бити видљиви и грађанима и свим јавним институцијама.

„Чест је случај да су неке институције невидљиве чак и другим институцијама унутар јавног сектора. Одређене институције понекад немају приступ подацима о животној средини или образовном систему, а потребни су им како би могле да доносе квалитетне политичке одлуке, засноване на претходној анализи. И на крају, али не и најмање важно, подаци би помогли новинарима који трагају за информацијама. Истраживачко новинарство не би требало да се заснива на информацијама и документима који су 'процурили', већ на отвореним подацима које је објавио јавни сектор”, напомиње Александра Штефанеску.

Професорка на Катедри за информатику Универзитета у Ријеци Ана Мештровић наводи да је наука о подацима важна и неопходна и приликом мониторинга велике количине информација објављених на интернету.

„Данас имамо много напредних техника заснованих на дубинском учењу и неуронским мрежама које могу помоћи приликом обављања мониторинг задатака, као што су обликовање тема, класификација текста, анализа осећања, аутоматско откривање лажних вести, предвиђање начина и брзине ширења информација”, објашњава Мештровићева.

Од почетка пандемије друштвене мреже су преплављене информацијама о коронавирусу. Море непрегледних информација ствара опасност од инфодемије – толика количина информација отежава филтрирање и процену њихове истинитости. Инфодемију би могла да спречи вештачка интелигенција.

Вештачка интелигенција може много тога, али колико јој људи верују? Према анкети коју је спровела Оксфордска комисија за вештачку интелигенцију у више од сто земаља света, већина људи сматра да ће у будућности од модерних технологија бити више штете него користи.

Да би стекли поверење људи, морају да знају како вештачка интелигенција функционише и ко је контролише, истиче мађарска новинарка Нора Радо:

„Интервјуисала сам пре неки дан веома цењеног мађарског лекара. Говорио ми је о напредној технологији која користи дубинско учење да пронађе генске мутације у ћелијама карцинома. На основу тога се одређују потенцијални лекови за што ефикасније неутралисање тумора. То је револуционарна технологија. Зато сам била веома изненађена када ме је замолио да пронађем начин да убедим људе да технологија није 'зла', јер се с таквим коментарима најчешће суочава.”

И друге позитивне стране вештачке интелигенције, попут помоћи у откривању деменције, утабавају пут до изградње поверења у њу. Како вештачка интелигенција ту може помоћи, објашњава Вида Грозник, асистент Приморског универзитета у Словенији и истраживач Универзитета у Љубљани:

„Направимо тест који потом покренемо на компјутеру и истовремено пратимо како пацијент помера очи. Реч је о неуролошком и психолошком тесту који смо дигитализовали, одредили карактеристике и на основу њих изградили дијагностички модел.”

Подаци су свуда око нас. У то су нас увериле и изузетне жене из области науке о подацима (Data Science) које су овогодишњи Међународни дан жена обележиле излагањем на онлајн конференцији како би се научнице из седам земаља региона повезале и створиле јаку регионалну "Data Science" заједницу.