Читај ми!

Српски научници развили спреј којим се свежина хране продужава за десет дана

Велике хемијске компаније стално покушавају да нађу решење како да воће и поврће што дуже остане свеже. Али, нико од њих није дошао до спреја на бази биополимера из природе, нетоксичног и потпуно безбедног за људе и животну средину, а који спречава развој бактерија, гљивица плесни као главних узрочника кварења хране.

Тим Института за интердисциплинарна истраживања Универзитета у Београду дошао је до новог и потпуно природног начина који помаже да се свежина воћа и поврћа продужи до десет дана. Оригиналност решења је и у томе што се спреј не прска на производе већ на паковање.

„То може бити картон, може бити папир, пластика, дрво, и када се нанесе на материјалу за паковање формира се један танак, транспарентан слој чија је функција у ствари да заштити намернице које пакујемо“, наводи Зорица Бранковић са Института за интердисциплинарна истраживања.

Не зна се колики су губици због воћа и поврћа које је изгубило свежину на путу од произвођача кроз дистрибутивне ланце и магацине до рафова. Или када камион остане због неочекиване ситуације дан-два дуже на граничном прелазу.

„Приликом складиштења се обично користе посебни системи чувања тог воћа односно поврћа. Значи постоје коморе које имају посебне микроклиматске услове, контролисану атмосферу... Те услове је тешко обезбедити касније у његовом даљем ланцу. Овај нови производ на бази биополимера представља једну нову перспективу с обзиром на то да и даља тржишта се скраћују“, наводи Александар Богуновић, секретар Удружења за прехрамбену индустрију ПКС.

Прва станица на том путу где планирају да покрену и производњу је Кина.

„Некако се показало с временом да постоји више интересовања инвеститора у иностранству него на нашем тржишту, што мене заиста изненађује с обзиром на огромне потенцијале за коришћење овог производа, тако да ми свакако нећемо запоставити ово наше тржиште и покушаћемо и овде да покренемо производњу“, додаје Бранковићева.

У свету једна трећина хране заврши као отпад што је губитак од око 1.200 милијарди долара. Оно што не видимо јесте да тај прехрамбени отпад произведе годишње осам одсто емисије угљен-диоксида. Допринос даје и Србија, јер се код нас годишње баци 83 килограма хране по становнику.

Број коментара 11

Пошаљи коментар
Види још

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

четвртак, 09. април 2026.
10° C

Коментари

Da, ali...
Како преживети прва три дана катастрофе у Србији, и за шта нас припрема ЕУ
Dvojnik mog oca
Вероватно свако од нас има свог двојника са којим дели и сличну ДНК
Nemogućnost tusiranja
Не туширате се сваког дана – не стидите се, то је здраво
Cestitke za uspeh
Да ли сте знали да се најбоље грамофонске ручице производе у Србији
Re: Eh...
Лесковачка спржа – производ са заштићеним географским пореклом