Свемирска трка у освајању Марса

Подсећа на ону из времена хладног рата, али је неупоредиво занимљивија, пре свега због нових учесника, светских сила које се такмиче са свемирским програмима Сједињених Америчких Држава и Русије. У трку су се умешале и приватне компаније које развијају сопствене свемирске програме, попут „Блу ориџина“, „Вирџин галактика“ или „Спејсекса“. Главни циљ је експлоатација свемира. Научници су протеклу деценију, у којој није било много нових свемирских мисија, искористили да имплементирају нову технологију механичких, електронских и сигурносних система. Соларни панели постали су незамењиви део сваке свемирске летилице, а нови материјали којима су обложене омогућавају већу сигурност током лета близу Сунца.

Обележавање пола века од слетања на Месец као да је био знак за почетак нове велике свемирске трке са више учесника и више уложеног новца. Такмичење је с разлогом почело у јулу прошле године, јер су тада орбите Земље и Марса биле најближе, па је за путовање до Црвене планете било потребно седам месеци. Следећу такву прилику морали би да чекају 26 месеци.

Фокус је Марс.

Црвена плането, спреми се – Земљани стижу.

НАСА – ровер „Персевиренс“

Из ваздухопловне базе „Кејп Канаверал“ на Флориди, Насин ровер „Персевиренс“ (Perseverance) успешно је полетео ка Марсу 30. јула прошле године ракетом „Атлас 5“. Ако све буде у реду, ровер ће, након пређених око 500 милиона километара, 18. фебруара ући у атмосферу Марса.

Од три мисије које за циљ имају истраживање Марса, Насина је најризичнија јер ће се ровер „Персевиренс“ одмах упустити у сложену и високоризичну процедуру слетања на Марс. Ровер је произведен у Насиној лабораторији за млазни погон, а конструкција је базирана на роверу „Kјуриосити“. Тежак је 1025 килограма, што није пресудно важно јер је гравитационо поље Марса три пута слабије него Земљино; дугачак је три метра, широк 2,7 и висок 2,2 метра. Опремљен је камером „Масткам-З“, која омогућава резолуцију од 0,15 мм до 7,4 мм по пикселу и величину слике од 1600 х 1200 пиксела. Поред тога, он поседује још 23 различите камере за снимање кретања по Марсу и земаљско праћење процеса самог система. Ровер је опремљен норвешким геофизичким радаром, који може да скенира земљиште до дубине од десет метара, омогућавајући геофизичарима на Земљи увид у слике. У случају теренских препрека које ровер не може да савлада, ту је дрон који због мале густине атмосфере на Марсу користи контраротирајуће елисе пречника 1,2 метра. Елисе се окрећу 2400 пута у минуту, а покрећу их литијум-јонске батерије.

Роботске руке ровера су ремек-дело људског ума. Обе руке поседују сензоре који за десетак секунди могу да детектују до двадесет хемијских елемената у саставу било чега што дохвате. Елементи које роботска рука дотакне биће фотографисани у резолуцији од 13 микрона по пикселу. Систем за прикупљање узорака састоји се од девет бургија и 43 епрувете у које ће роботска рука смесити делове тла. Наса планира да у својој мисији те узорке покупи сонда СРЛ (Sample Retrieval Lander). Мисија би требало да почне 2026. године, а узорци би на Земљу стигли 2031. Напајање електричном енергијом омогућава шест соларних плоча од 12,8 квадратних метара смештених на врху капсуле, али и радиоизотопски генератор са плутонијумом-238.

С обзиром на то да је основа конструкције ровера у претходним мисијама проверена, научнике сада брине процес слетања на Марс. Процедуром слетања управљаће компјутер који се налази унутар ровера, на основу сигнала који му дају сензори споља. Капсула са ровером приближиће се Марсу брзином од 20.000 километара на сат. У тренутку уласка у атмосферу карбонски омотач капсуле мораће да издржи температуру од око 1300 Целзијусових степени. У сложеном маневру слетања суперсонични падобран смањиће брзину најпре на 1200 километара на сат, а у наредних двадесетак минута на 100 метара у секунди. На две хиљаде метара изнад тла ровер ће се одвојити од заштитне капсуле и помоћу „летеће дизалице“ са осам млазних мотора који се напајају горивом, захваљујући притиску гаса из два резервоара хелијума, слетеће лагано на површину Марса.

Предвиђено место слетања је кратер Језеро, назван по општини Језеро недалеко од Мркоњић Града. Назив је одабран зато што на бројним словенским језицима описује природно удубљење или депресију испуњену водом. Живот на микробском нивоу могао је да се развије у Језеру, а проналазак тих трагова биће главни задатак ровера.

Мисија „Марс 2020“ процењена је на нешто више од 2,9 милијарди долара.

„Тјанвен-1“ – кинеска сонда за проучавање Марса

Кина је и у свемирској технологији успела да ухвати корак са водећим светским силама и за кратко време постане једна од њих. Ракета, која са собом носи орбитер и ровер, после вишегодишњих припрема лансирана је 23. јула прошле године из града Хајнан на јужној обали Кине.

У орбиту Марса успешно је стигла 11. фебруара ове године. Наредна три месеца кружиће у орбити те планете, а затим ће се, слично као и Насин ровер, спустити на њену површину. Ако „Тјанвен-1“ успе, биће то прво слетање на Марс које није извела Наса од 1971. године, када је ровер Совјетског Савеза слетео на Црвену планету.

Име сонде „Тјанвен-1“ у преводу значи: „Потрага за небеском истином“, а научници су били инспирисани истоименим делом кинеског песника Ћу Јуена. Детаљи мисије нису у потпуности познати јер их Кина држи у тајности, али се зна да орбитер и ровер имају укупно дванаест научних инструмената, камеру високе резолуције, магнетометар, радар за истраживање тла, инфрацрвени спектрометар и сензор за наелектрисане и неутралне честице. Ровер је тежак 240 кг и поседује камеру са девет филтера и сензор од 2048 x 2048 пиксела, па би требало да буде право задовољство гледати слике оваквог квалитета. Када слети на Марс, ровер ће трагати за подземним водама и доказима о постојању живота.

Занимљиво је да је Институт за истраживање астрофизике у Тулузу, по одобрењу Владе Француске, испоручио Кини ласерске сензоре и спектометре за проучавање тла и тако постао део мисије. Слично је учинила и Аустријска академија наука у Грацу, помогавши својим кинеским колегама у калибрацији летачких инструмената.

Уједињени Арапски Емирати – сонда „Амал“ на Марсу

Свемирска летилица УАЕ ушла је 9. фебруара у орбиту Марса. Тако је та заливска земља богата нафтом постала прва земља арапског света којој је то пошло за руком.

Од лансирања са јапанског космодрома Танегашима, 16. јула прошле године, „Амал“ је стигла до краја седмомесечног пута, дугог готово 500 милиона километара. Кружећи око Марса, прикупља детаљне податке о атмосфери Црвене планете. Сонда је успешно пребродила критичну фазу наглог смањења брзине са 120.000 километара на 18.000 километара на сат при уласку у Марсову орбиту и сада кружи око планете којој ће се приближити на 1000 километара. Мисија је реализована у сарадњи УАЕ и Лабораторије за физику атмосфере и свемира Универзитета у Колораду. Летилица је комплетирана и тестирана у свемирском центру „Мухамед Бин Рашид“ (MBRSC) у Дубаију. Од Америчке свемирске агенције добили су препоруке која истраживања би сонда требало да изврши. Сонда ће проучавати како се енергија креће кроз атмосферу у свако доба дана, током целе године; пратиће прашину која на Марсу доста утиче на температуру атмосфере; посматраће понашање неутралних атома водоника и кисеоника на самом врху атмосфере. УАЕ имају 12 сателита у Земљиној орбити и 2024. године планирају слање сопственог ровера на Месец, а потписали су и меморандум о разумевању с компанијом „Вирџин галактик“ о заједничком планирању свемирског туризма.

Свемирски програм УАЕ за циљ има проширивање економске сфере деловања. Наиме, Емирати не желе да њихова економија буде искључиво зависна од нафте и гаса, већ планирају да своју будућност заснују на економији знања.

Како би узорци које ровери прикупе успешно стигли на Земљу ради даљих проучавања, велике силе ће морати да сарађују, остављајући своје геополитичке сукобе по страни. Наса очекује да јој „Роскосмос“ и Европска свемирска агенција у својој будућој заједничкој мисији „Ексо-Марс“ помогну и допреме узорке тла, а слична помоћ биће потребна и кинеским научницима.