Развојни пут савремених Теразија – од подземних пролаза до простране терасе

Последњу фазу у подизању објеката на простору Теразија чине грађевине које су сазидане после Другог светског рата, педесетих и шездесетих година 20. века. Најзначајнија међу њима је зграда Савезне привредне коморе, која је сазидана 1958, према пројекту архитекте Лавослава Хорвата.
„Велики значај те зграде огледа се у томе што је уобличила форму трга са својом изузетно дугачком конкавном фасадом, где се појављује тај благи лук, блага залученост у хоризонталном издању, са 11 стубова који излазе и пролазе кроз две етаже на раздаљини од три до четири метра од главне фасаде. Специфично за ту зграду је то што је успела да увеже још неколико зграда, две са једне и две са друге стране, тако да се тај сплет колонада простире кроз шест објеката који су у континуалном низу. То је веома ретко и представља јединствен пример у нашој средини" - каже проф. др Владан Ђокић, декан Архитектонског факултета у Београду.

Још једна карактеристика Теразијског трга јесу подземни пролази. Систем подземних пролаза, направљен седамдесетих година прошлог века, није имао само за циљ да раздвоји колски од пешачког саобраћаја већ и да омогући повезивање с једне стране улице на другу.

„Осим тога, подземни пролаз је имао и одређене безбедносне услове које је требало да задовољи, тако да је сегмент тог подземног урбанизма, који је почео да се дешава седамдесетих година прошлог века, заиста давао нов печат, једну нову димензију Теразијама као неком општеприхваћеном простору који је имао и оно што се налази изнад, и оно што се налази испод површине земље" - закључује професор Ђокић. Природно проширење Теразија - тзв. видиковац на Теразијском платоу - одувек је инспирисао како владаре тако и архитекте да урбанистички уреде падину с које се пружао поглед према Сави и Земуну. У свим временима архитекти су предлагали идеје, али парковски простор Теразијске терасе још чека да се на адекватан начин прикључи окружењу и улепша га.

„Можемо да кажемо да прича о Теразијској тераси почиње почетком 20. века, 1901. године, када је забележено да Димитрије Леко помиње тај простор као потенцијални продужетак Теразијског платоа, Теразијског трга; и све негде до 1923. године у стручној јавности се сукобљавају мишљења на који начин тај простор треба да заживи и допринесе развоју центра града", каже доц. др Гроздана Шишовић са Архитектонског факултета у Београду. 

Међу првима је идеју Теразијске терасе разматрао белгијски архитекта Албан Шамбон, који је 1912. на позив Краљевине Србије израдио идејна решења више карактеристичних позиција града Београда. Концепт је израдио на основу геодетских подлога из 1908. године, а разматрао је како најзначајније булеваре и тргове тако и појединачне палате и цркве. Међутим, његове идеје су биле архаичне а архитектонски сензибилитет није одговарао укусу државног врха. То сучељавање опречних мишљења о начину будуће изградње Теразијске терасе заустављено је 1923. године генералним урбанистичким планом, који је дефинитивно донео одлуку да се на том простору формира монументална тераса. Један од твораца концепта Теразијске терасе био је архитекта Никола Добровић, који је добио прву награду на међународном конкурсу 1929. године.

„Добровић је понудио размишљање и разумевање простора које је другим архитектима на том конкурсу било донекле страно. Он је разумео да продужетак Теразија има потенцијал у формирању велике површине, додатне равне површине Теразијског платоа, а истовремено је омогућио да се испод тог платоа дешава интензиван, ужурбан градски живот тако што је потенцирао и омогућио јаке пешачке комуникације које би повезивале Теразије са Улицом краљице Наталије и доњим зонама Савског амфитеатра. У простору испод платоа Добровић је планирао својеврсни, можемо данас рећи - шопинг мол", каже доц. др Гроздана Шишовић.

Добровићева идеја је била замишљена у модернистичком духу, али јавност и тадашња власт нису имале слуха за те авангардне идеје. Иако у сваком смислу култан за домаћу архитектонску сцену, Добровићев пројекат заправо је само један у низу оних који су рађени за тај простор. После конкурса 1929. уследило је још конкурса у наредним деценијама који су се бавили тим простором, али из разних разлога ниједан није заживео. Надамо се да ће последњи пројекат, који је коначно усвојен почетком 2020. године, дати нови изглед Теразијској тераси.