Манастир Витовница

Не зна се тачно када је изграђен јер није пронађена оснивачка повеља. Према одређеним предањима, манастир је подигао краљ Милутин након што је савладао одметнуте татарске разбојнике - браћу Дрмана и Куделина, који су харали у Браничевском округу.

Манастирска црква посвећена је Успењу Богородице. У наосу цркве налази се камена плоча са натписима на старословенском и старојерменском језику, која датира из 1218. године, а заправо представља ктиторски запис. Првобитни иконопис није сачуван, изузев у куполи, али и њега су, као и већину фресака у цркви, поправљали чувени иконописци браћа Марковићи, па је изгубио оригинални карактер. Боје су живе, а људске фигуре вешто и природно изведене. Браћа Марковићи су у сликарству углавном следили академски израз са романтичарским призвуком. Црква је грађена у моравском стилу; малих је и складних пропорција, озидана каменом, кречним малтером, и са врло мало опеке. 

Манастир Витовница је више пута паљен и уништаван. Последњи пут га је обновио Хаџи Стефан Бојовић, 1856. године, и том приликом на цркви су дозидани припрата и звоник. Манастирска библиотека је два пута тешко страдала - први пут од Бугара у средњем веку, а други пут 1941. године. Срећом, сачувано је Витовничко јеванђеље, које је у шеснаестом веку Вук Кондо оковао златом и сребром. По њему носи назив улица у самом центру Београда - Кондина улица.

Отац Тадеј, један од најпознатијих српских духовника и мудраца, постављен је 1962. г. за игумана Витовнице, у којој је службовао и живео све до своје смрти, 2003. године. Његов гроб у дворишту манастира сматра се светим местом јер је међу православним верницима препознат као савремени светитељ.