Њихов поглед вас вара, оне воле изазове – козе и решавање задатака

Швајцарски и немачки стручњаци понудили су козама избор од две посластице - једну слободно доступну, другу иза клизних врата, која су животиње морале да гурну да би дошле до хране.

Открили су да се козе радије одлучују за теже доступну посластицу. 

Тим истраживача верује да козе тако осећају неку врсту задовољства, јер решавање задатка перципирају као контролу над дешавањима у простору у коме живе.

Налази би, додали су стручњаци, могли да се искористе у сточарству, како би се осигурало да козе добију одговарајуће количине менталне стимулације.

У студији су истраживачи радили са 30 млечних коза са високим приносом, и са 27 нигеријских патуљастих коза које нису узгајане због млечне продуктивности.

Избор теже опције 

Свакој животињи је омогућен неограничен приступ храни, да би се осигурало да глад не мотивише њихово деловање према посластицама. Козе су претходно научиле како да отварају клизна врата.

У тестовима, које је свака животиња поновила 10 пута, козе су смештене појединачно у кабину са приступом на два клизна врата, а иза њих је постављена посластица  - некувана тестенина.

Једна врата су остала отворена, што је олакшавало добијање посластице, док су друга врата била затворена, и за отварање тестенине било је потребно гурање.

„У нешто мање од половине случајева обе узгојне линије одабрале су другу опцију", објаснила је ауторка рада и стручњак за узгајање узгајивача Нина Кејл из Агроскопа, швајцарског центра изврсности за пољопривредна истраживања.

„Другим речима, чини се да уживају у изазовима ове врсте", додала је. 

Тим научника је открио и да је 53 од 57 тестираних коза бар једном одабрало теже приступачну посластицу.

Утврђено је да су млечне козе доследно заинтересоване за изазов и брже отварају врата, док је патуљастим козама требало више времена да се заинтересују за проблем.

Катрина Росенбергер из Агроскопа рекла је да су их млечне козе изненадиле.

„Будући да су узгајане за високу млечност, очекивали смо да чувају енергију и буду мање мотивисане да се потруде да добију награду, посебно ако би могле да добију исту награду без да то чине", објаснила је Катрина.

Овакво понашање и раније је било примећено и код других животиња, укључујући стоку, пилиће и свиње и дивље животиње у зоолошким вртовима.

Позитивне емоције 

„Претпостављамо да животиње показују ово понашање јер им решавање задатка даје контролу над околином и изазива позитивне емоције", рекла је др Кејл.

Према истраживачима, животни услови домаћих коза треба да се прилагоде тако да се уваже потребе за менталним задовољењем.

„Наши резултати су први корак у овом правцу. Сада треба да поновимо експеримент током дужег периода и у стварним животним условима на фарми како бисмо могли да видимо шта се дешава са мотивацијом животиња", додаје др Кејл.

Потпуни налази студије објављени су у часопису Сајентифик рипортс (Scientific Reports).