„Опоравак од катастрофе у клауду“ је решење за дигиталне проблеме

Тешко је предвидети када ће се догодити катастрофа и колико ће озбиљан бити њен утицај на интегритет података.

Међутим, оно што може да се контролише јесте начин на који ће се реаговати на катастрофу и колико ће се успешно компанија или организација опоравити од ње.

Стручњаци компаније Coming константно скрећу пажњу на проблеме који могу бити узроковани од стране поменутих катастрофа и као озбиљно решење у први план истичу „Disaster Recovery у клауду“.

Несреће се дешавају свакодневно

Под појмом катастрофе подразумевају се како непредвиђени, односно неизбежни технолошки, хардверски или софтверски кварови, тако и елементарне непогоде (пожар, поплава, прекид у снабдевању електричном енергијом током дужег периода), а све више и људски фактор.

Статистички гледано, најчешћи окидач катастрофе је рaнсомвер (ransomware, врста штетног софтвера који ограничава приступ систему или подацима да би од жртве захтевао откуп, прим. аут.).

Јасно је да се овакви догађаји најчешће не могу предвидети и они могу причинити озбиљну штету пословању - рецимо, ако је у питању производна фирма, у којој буквално сваки изгубљени минут значи финансијски губитак, процес производње може потпуно стати на дуже време.

Са друге стране, компаније у финансијском сектору имају обавезу увођења удаљеног бекапа и плана опоравка од катастрофе и та обавеза је прописана од стране надлежне државне институције (у овом случају Народне Банке Србије).

Решења која пружају бољу заштиту

Kао што је случај и са другим клауд сервисима, предност се огледа у бољој ефикасности, оптимизацији трошкова (уз минимална почетна улагања), скалабилности и укупно већој поузданости.

Традиционалне методе укључују изградњу и одржавање система за прављење резервних копија, који изискују ручно одржавање, додатне ресурсе и, на крају, осетно више времена за опоравак после катастрофе.

С друге стране, у случају правог Disaster Recovery-а процес опоравка траје свега неколико минута и може се обавити са више локација.

Важно је истаћи и чињеницу да ова решења пружају свеобухватно бољу заштиту од рансомвер напада, будући да се овај малициозни софтвер не може лако провући до клауд сервера.

Стручњаци из Coming-а истичу како решења која нуди ова домаћа компанија, у смислу постојања више дата центара за удаљени бекап и Disaster Recovery, апсолутно у потпуности анулирају могућност било каквог губитка дигиталних података.

Kако све функционише

Што се постављања овог решења тиче, у сопственој режији то може бити веома захтеван и скуп подухват који подразумева читав низ корака, од процене ризика и избора локације, преко изградње и опремања дата центра, до планирања и тестирања. 

У случају Disaster Recovery (DR) услуге у клауд окружењу, такав сервис може да се потпуно оспособи унутар неколико дана или недеља, у случају комплекснијих захтева.

Укратко, најпре се прави попис свих сервиса који су у употреби, затим се процењује њихов значај за функционисање система, односно критичност, као и пожељно време током кога може доћи до губитка података - да ли је у реду да се изгубе подаци током последњег сата, недељу дана или не сме доћи до било каквог губитка (овај параметар се означава као RPO, Recovery Point Objective).

Други важан параметар је RТО, односно временски рок у коме систем мора потпуно да се опорави после катастрофе.

Управо ова два параметра диктирају и технологију која ће се користити за DR, односно на који начин и колико често ће се подаци копирати.

Следи креирање листе зависности сервиса и листе редоследа опоравка. У ширем смислу, планирају се и друга неопходна решења за одржавање производње - алтернативне локације, рачунари, опрема...

Ефикасност система потврђује се завршним тестирањем.

Решење за опоравак од катастрофе мора бити свеобухватно јер уз копирање и смештање података, комплетно DR решење мора садржати тзв. Business Continuity и Disaster Recovery планове, који уз клауд често укључују постојање физички удаљених локација за рад запослених током катастрофе.