Научници успели да произведу вештачка црвена крвна зрнца – хоће ли нам то бити од помоћи

Захваљујући комбинацији биолошких материјала са полимерима произведеним у лабораторији, међународни тим биоинжењера развио је ткиво које би се могло назвати „Терминатором“ међу црвеним крвним зрнцима, јер има више функција него она права која теку нашим венама.

Овај „микроскопски киборг“ може, поред хемоглобина, телу да достави и лекове који ће циљано нападати тумор, на пример. Поред тога, могу да садрже и биосензоре и ситне магнете којима ће моћи да се усмеравају помоћу даљинске контроле, пише Сајенс алерт.

Ћелија црвених крвних зрнаца је једна од ретких у људском организму која нема једро, а има веома важне функције, због чега је веома занимљива биоинжењерима. Познато је, осим тога, да здравствени систем зависи од добровољних давалаца крви која им омогућава да пацијентима после несреће или операције надокнаде губитак и спасу живот, у крајњој линији.

За сада се у свету ради на неколико различитих врста синтетичких црвених крвних зрнаца (еритроцита, РБЦ). Многи научници су покушали да створе вештачке еритроците тако што су  кључне материјe, као што је хемоглобин од људских или животињских донора, преобликовали у доброћудне честице које неће изазвати имунолошку реакцију код људи.

„Инспирисани многобројним пионирским покушајима у којима су створени вештачки конструкти који су имали једну или више кључних карактеристика еритроцита, покушали смо да створимо модуларни обновљени РБЦ (РРБЦ) који ће имати комплетна комбинована обележја изворних еритроцита“, наводе научници из овог истраживања.

То значи да ова синтетичка крвна зрнца која су они произвели морају бити одговарајуће величине, облика и покретљивости да би прошла и кроз најуже крвне судове и моглa да преносе одговарајућу количину кисеоника. Тим научника је отишао чак, и корак даље и створио модификовану вештачку крвну ћелију која би имала и додатне функције, попут преноса лека на задато одредиште у организму.

Како би то постигли, биоижењери су прво pремазали дониране крвне ћелије слојем силицијумовог диоксида, који су потом обојили полимерима различитог набоја. Пошто су уклонили силицијумов диоксид и делове ћелије, преостала мембрана од полимера могла је да се прекрије слојем направљеним од црвених крвних зрнаца.

Тако су научници добили празну биконкавну љуштуру коју су могли да напуне било којим биохемијским супстанцама, а да оне притом и даље преносе кисеоник.

Ова вештачка крвна зрнца су се показала као веома делотворна у низу спроведених лабораторијских тестова, али на животињама. Мишеви којима су убризгани, ни после четири недеље нису имали никакве штетне последице.