Оптоклони као будућност музејских изложби

Музеј оптике у Санкт Петербургу је настао као део иновативно- едукативног програма Универзитета за информационе технологије, механику и оптику, познатији као ИТМО универзитет.

Данас представља први интерактивни музеј при универзитету. У време бившег СССР-а, на месту садашњег музеја био је Државни оптички институт у којем је радио др Јуриј Денисук, бивши студент ИТМО универзитета, који се сматра оцем оптичке холографије. 

„Данас људи много тога зову холограмима, чак и обичне рефлексије слика. Холографија је наука која има богату историју, а прави холограм је комплексан процес који настаје интерференцијом два светлосна таласа“, рекао је за РТС Сергеј Стафјев, професор Одсека за физику и кустос Музеја оптике Универзитета ИТМО.

Руски научник Јуриј Денисук је још 1961. године почео да размишља о тродимензионалним сликама реалних објеката и знао је да треба да користи интерферентне таласе, пре него што је имао први ласер.

„Kада су настали први ласери, он је схватио да може све то да искомбинује и направи холограм у боји. Тада је у свету створен први холограм у боји, познат као Денисуков холограм“, каже проф. Сергеј.

Оптоклони идеални за копије музејских предмета

Постоји много врста холографије, али идеја о уметничкој холографији, укључујући и стварање оптичких копија музејских предмета, припада Јурију Денисуку. Данас је ова технологија широм света позната као „Денисуков холограм“.

Оптоклони су најсавршенији холограми направљени коришћењем његових метода и најновијих достигнућа у оптици: компактни ласери најновије генерације, фотоматеријали са повећаном ефикашношћу за дифракцију и иновативни светлосни системи.

Израз „оптоклона“ је регистровани заштитни знак Хеленског института за холографију који се односи на ултрареалистичне обојене холограме.

С обзиром на овакво наслеђе, није чудно што је управо Музеј оптике место где се данас могу видети најбољи холограми на свету, ултрареалистични, тзв. оптоклони.

Научници са ИТМО универзитета, на челу са проф. Стафјевим, у сарадњи са Хеленским институтом за холографију још 2017. године направили су оптоклоне Фабержеових ускршњих јаја и збирке дијаманата, за шта су добили награду за најбољи пројекат на свету од Интернационалне холографске асоцијације.

Дијамантски фонд Руске федерације збирка је од изузетне историјске и уметничке вредности и део је државног фонда драгоцених метала и камена у оквиру институције Гохран, при Министарству финансија Русије.

На листи јединствених предмета од којих су направљени холограми налазе се славни привесци, медаље, тијаре, скулптуре, итд.

Стварање ових оптоклона укључивало је неколико фаза, од прављења оптичких копија на лицу места до финалног холограма. Данас научници имају тробојну ласерску камеру која им омогућава да стварају савршене копије из музеја и трезора.

„Сваки од предмета могао се извадити само на један дан. У том једном дану морали смо да направимо најмање две савршене копије. Број копија увек зависи од низа фактора: осцилације предмета, влажности ваздуха, звука, квалитета плоча на којима су копије утиснуте и других“, истиче проф. Стафјев.

Он каже да су услови су били тешки, јер су радили у затвореном простору са непроцењивим објектима. Листа предмета би се стално прилагођавала, јер су морали да одговарају одређеним критеријумима.

„На пример, нису смели да имају висеће делове, јер при покрету када се направи холограм, крајњи производ може да садржи тамне мрље, а неки делови не би били видљиви. Због тога смо изузели чувени брош Diamond Rose и минијатурни шешир Kатарине Велике,“ објашњава он.

Професор каже да имају сан да припреме оптоклоне за најбоље примерке из светских музеја, а ако то ураде, могли би да направе јединствени холографски музеј у којем ће бити садржаји из Метрополитен музеја, Лондонског музеја, Kремља, каинеских институција, итд.

„Са таквом изложбом бисмо лако путовали и показали људима у разним деловима света оно што можда никада не би видели у животу“, закључује проф. Сергеј Стафјев.