субота, 21.03.2020, 10:40 -> 11:16
štampajЗаборављене научнице – Ксенија Атанасијевић
Осим Марије Кири, Милеве Марић и још неколико славних научница, међу препознатљивим именима науке не чујемо много женских имена. Многе од њих су готово заборављене, без обзира на чињеницу да је њихов рад остао темељ многих погодности које данас узимамо здраво за готово.
Ксенија Атанасијевић је била прва жена која је стекла звање доктора наука, као и доцента на Београдском универзитету. Изучавала је филозофију и класичне језике, преводила класична филозофска дела – попут Аристотела, Платона, Спинозе – писала студије, чланке, метафизичке и етичке расправе.
Током читаве каријере – почев од докторског испита на ком су је пропитивали вишу математику, уместо филозофије – Ксенија је трпела тортуру својих колега, професора, који никада нису скривали незадовољство што је у њихове редове примљена девојка.
Њени биографи наводе да су о њој фабриковане приче – што о љубавним аферама, што о политичким скандалима – те да је читава група професора тајно радила на томе да је уклони са Универзитета.
То је још више учврстило њену жељу да се бори и залаже за равноправност полова. Но организовану хајку на сопствену репутацију, али и приватан живот, ипак није успела да победи. Напустила је Универзитет, а током Другог светског рата је и хапшена. Након свега тога покушала је да се посвети писању трећег тома свог животног дела – чувених „Филозофских фрагмената“, који су, нажалост, изгубљени негде у прошлости. Једина је наша научница која је цитирана у „Енциклопедији Британика“.
Коментари