Разговор о климатским променама у Научном клубу

„Од 1960. године почињемо да емитујемо све више угљен-диоксида, и да га додајемо у атмосферу: из угља, нафте, гаса, индустрије цемента... Годишње емитујемо око 35 до 40 гигатрона угљен-диоксида, а то је као да сваке године изгори шума површине Африке. У Србији, просечни становник годишње за енергију коју произведе емитује између четири и пет тона угљен-диоксида (спремање ручка, прање веша, вода...), док годишње просечно бацимо око 400 килограма чврстог отпада“, навео је у наставку излагања.

У Србији се број топлотних таласа удвостручио и дупло дуже трају, суше и олује су интензивније и чешће, повећан је ризик од шумских поплава и шумских пожара; дошло је до великих промена у животним циклусима биљака и животиња... Др Ђурђевић је нагласио да је поштовање Париског споразума и окретање обновљивим изворима енергије питање наше будућности, на локалном и глобалном нивоу.

Др Јововић је нагласио да су емисије сумпор-диоксида у нашој земљи драматично веће него у Европи. „Само Србија емитује близу 400 хиљада тона сумпор-диоксида, од укупно 800 хиљада тона, колико се емитује у земљама западног Балкана. Наша емисија је врло велика, а Костолац представља највећи извор емисије сумпор-диоксида: више од сто хиљада тона. Једна наша термоелектрана прилично надмашује велики број термоелектрана у развијеним земљама Европе“, поменуо је Јововић.

Др Симић је представио макету прве електране у Србији „Снага и светлост“ у Марини Дорћол, која је направљена поводом Ноћи истраживача као пример могућности да се старе технологије претворе у обновљиви извор енергије. Зграда некадашње електране сада је споменик културе под заштитом и чека на своју обнову.

Пројекат TeRRIFICA, у коме као партнер учествује и Центар за промоцију науке – омогућиће Београђанима да током лета учествују у мапирању изазова насталих услед климатских промена, и то у контексту нашег животног окружења. У широј слици, локалне активности послужиће обједињавању података, истраживања и активности како би се припремио општи пресек стања који је условљен климатским променама у појединим деловима Европе. Циљ је да се смисле иновативни приступи у прилагођавању тим променама.

Пројекат TeRRIFICA се спроводи на неколико територија широм Европе (Барселона, Париз, Фехта, Минск, Познањ и Београд), које ће послужити као тест-простори за иницијалну анализу, мапирање климатских утицаја и промена, али и добрих пракси и активности које спроводе институције, научне и образовне установе, невладин сектор и стручне асоцијације, појединци и организације, а с циљем боље адаптације на климатске промене.