Девојке из доба неолита су носиле мини сукњу, шминкале се и имале тетоваже

Да ли је била ташта када је у питању изглед, на који начин се бавила децом и породицом, какво је било њено место у заједници и какве је нити повезују са женом данашњице – нека су од питања на која су аутори изожбе покушали да дају одговор.

„Занимљива је зато што пружа пуно података и о магији, и о култу, и обредима, и о начину одевања жена у том периоду и о друштвеном положају“, напомиње Тања Трајковић из Народног музеја у Нишу.

„Младе неолитске девојке које су представљене на статуетама имају мини сукње, имају дред фризуре, имају тетоваже, шмику. Налазимо рецимо минијатурне посуде на којима су радила деца, а на којима су откривени дечији прстићи. То значи да су, као и данас, деца била мајкама поред сукње и да су, да би их забавиле, давале им нешто корисно да раде“, објашњава Јулка Кузмановић Цветковић из Народног музеја Топлице.

Изузетно значајан у развоју човечаства, неолит је доба када је човек оваладао једном од најважнијих вештина – почео је сам да производи храну. Највећи број од око 350 изложених предмета који су, попут данашњих фотографија, својеврсна забелешка неолитског живота, пронађен је у археолошком налазишту Плочник, а изложбу прати и каталог са карактеристикама изложених фигурина.

„Какви су положаји тела, какви су украси, колико полно орјентисаних фигурина, које су технике коришћене прилком израде, од каквих материјала“, наводи податке који ће се наћи у поменутој публикацији, Петар Милојевић са Археолошког института у Београду.

Посао прикупљања, обраде и анализе трајао је више од две године, а на томе су радили стручњаци из музеја у Нишу и Прокупљу, Цетар за културу у Алексинцу и Археолошки институт у Београду, уз фиансијску подршку Министраства културе.

„Ми сваке године имамо одличне пројекте који долазе из Ниша, из нишког краја, и  већ дуги низ година, претеклих, па богами четири године, око 24 милиона динара само из сектора наслеђа је издвојено за финансирање пројеката у области заштите културне баштине“, истиче Данијела Ванушић, заменица министра културе у Влади Републике Србије.

Изложба „Винчанска жена – мит, богиња, мајка“ ће бити отворена до краја марта месеца.