Биоинжењеринг - медицина будућности

Осма конференција по први пут се одржава у Србији у организацији Универзитета у Београду и Крагујевцу. Крагујевчани су већ постигли запажене резултате у тој области која представља медицину будућности.

Када је пацијенту из Крагујевца, пре десет година, први пут у Србији, имплантатом од вештачког материјала, замењена оболела грудна кост, било је то револуционарно достигнуће научника са Факултета инжењерских наука.

До данас се наставило са симулацијама на нивоу ћелија којима се испитују и траже вештачки материјали, који опонашају одређени орган.

„Када пацијент дође код лекара, сходно његовој дијагнози, сходно његовом личном картону, старости, треба да се на основу те базе, изабере, најбољи материјал за њега. Дакле, то је нешто, што се данас зове, персонализована медицина“, објашњава Тијана Шуштечић из Центра за биоинжењеринг.

Помоћу компјутерских програма, данас се истражује циљана употреба лекова, предвиђа ток болести. Спој инжењерства и медицине, највише користи доноси пацијентима.

„Радим реконструкцију срчаних артерија, у питању су коронарне артерије, десна и лева. Мој задатак конкретно је, да одрадим симулацију струјања крви кроз ту артерију и на основу резултата, односно притисака, могу да дам лекарима процену, да ли је та артерија за операцију или није“, наводи Игор Савић истраживач у Центру за биоинжењеринг.

Операција подразумева, уградњу стента. Група научника у крагујевачком Центру за биоинжењеринг испитује нову генерацију која је у прототип фази.

„Биодеградивни стентови имају велику предност, након годину дана, обаве, онај први, примарни посао, отворе артерију омогуће нормалну циркулацију и након годину дана нестану из артерије. Уколико пацијент поново има ту тренденцију да касније развије исту болест, практично на истом месту може да се имплементира нови стент“, истиче Дејан Николић.

„Улажемо напоре у то да произведемо ето биоразградиви стент, касније вештачки крвни суд. Тенденција је, да се наши органи и делови нашег тела једног дана замењују“, наводи Марко Живановић.

Своје радове и резултате до којих су дошли, крагујевачки научници, представиће на скупу у области биоинжењеринга, који се први пут одржава у Србији.

„Наша група ће презентовати преко 30 радова. То су све млади истраживачи, из области наноматеријала, технологије, компјутерске симулације кардиоваскуларног система, имплантата, ортопедије, нервних органа, ћелија, биоматеријала, токсичности“, наглашава професор др Ненад Филиповић, ректор Универзитета у Крагујевцу.

Повезивање клиничке праксе и науке, помера границе у светској медицини. Крагујевчани кроз седам „Хоризионт“ пројеката, део су глобалних истраживања, чији је циљ, квалитетнији и дужи људски живот.