Оле сијеста, оле фијеста!

Оле!

Док Италијани радост живота описују у две речи – „долче вита“, Шпанци чак неколико порука шаљу узвиком – „Оле!“ Ту је садржана порука охрабрења, подршке, поздрава – нарочито када је реч о неком такмичењу или борби – или израз одушевљења у заносној игри фламенко.

„Оле!“ је и дубок израз саучесништва публике и посматрача, као и саосећања са особом која је пред вама.

Рецепт за дуговечност

Ред, рад и дисциплина – поручује Запад, самоконтрола и баланс – препорука је Истока, а рецепт за здрав живот очигледно подразумева мешавину свега наведеног.

Наука каже да је тајна дуговечности Шпанаца у медитеранској исхрани. Истина је да је реч о веома добром избору намирница које обилују антиоксидансима, омега три масним киселинама, витаминима и минералима.

Природа је подарила становницима Шпаније благодети Медитерана: могу да уживају у плодовима мора, риби, разним врстама воћа и поврћа; да се баве сточарством и земљорадњом, да имају квалитетно свињско месо и традиционалне специјалитете, маслиново уље, надалеко чувена вина и још много тога. 

С друге стране, Шпанци су остали верни традицији, и што је још важније – развили су еколошку свест до завидног нивоа, те им сваки корак ка „савременом“ није донео велике негативне утицаје, нити нанео штету природи.

Делује невероватно да су неке од најпосећенијих туристичких дестинација, које на годишњем нивоу обиђе на стотине хиљада људи, потпуно очуване и веома заштићене од загађења.

Казне за непримерено понашање и уништавање природе изузетно су високе. Без обзира на то колика је економска добит од туризма, не „повлађује“ се странцима по сваку цену.

У многим местима сијеста је део свакодневне рутине и нема те силе која би трговце, па чак и угоститеље натерала да у периоду за поподневни предах раде.

За то постоје сезонски радници у туристичким центрима а у мирним, мањим местима или селима док траје сијеста влада благотворна тишина. Опет, страствени Шпанци када славе – то онда чине „пуним плућима“.

Ментално здравље

Фијесте су прави празници и оде животној радости, плодовима природе, слављу родне године и свему чему се може наздравити уз игру, храну и смех.

Многи народи би могли да позавиде Шпанцима на неговању породичних односа, што у данашњем свету усамљених и отуђених душа много значи – како појединцу тако и целом друштву. Има ту свега – од претеране бриге, жучних расправа, до страствених загрљаја, али важно је да се фамилије држе на окупу. То је драгоцен фактор стабилности.

Шта је још добро у Шпанији па су људи чак и у турбулентним временима прилично добро ментално и физички очувани?

Уређен, бесплатан систем здравствене заштите, доступан свима. На тај начин држава показује бригу о јавном здрављу, али и индивидуалним разликама када је реч о материјалном статусу становништва, те нико није изопштен ни напуштен у болести.

Здравствена услуга која је свима доступна, одлична је превентива за многе болести. Када је реч о школском систему, треба истаћи да су основне и средње школе бесплатне а будући да је Шпанија имала изузетно висок број незапослених, реформа школства из 2013. године, полако показује позитивне резултате.

Ипак, не дајте се заварати, живот у Шпанији није бајка, примања су мања од стандарда земаља ЕУ. Млади и школовани кадрови исељавају се у земље где налазе боље плаћене послове. Међутим, суштина ове приче је усмерена на породицу.

Породичан живот у Шпанији је једном речју пријатан, чак и са солидним примањима. Пријатељски односи су доминантни а влада и космополитски дух. Живот је усмерен на породицу, породичне обавезе су приоритетне а годишњи одмори се ретко прескачу.

Интересантно је да су деца у Шпанији, бар на први поглед, прилично слободна и самостална. Не форсира се „уклапање“ у средину по сваку цену па је и радост детињства и безбрижног одрастања на неки начин продужена.

Нема сувише амбициозних родитеља и често се чује да „деца дуго треба да остану права деца“.

Ако се поново осврнемо на званично истраживање Института за мерење и процену здравља у Сијетлу, које каже да ће Шпанци у просеку живети 85,8 година, можда треба да се ослободимо наметнутих образаца такозване среће и успеха.

Уз пријатељско „Оле!“, повремену фијесту и обавезну сијесту, можда пронађемо лепшу страну свог живота, па без горчине дочекамо старост.