Кина и Индија „прваци“ у озелењавању планете

Овај увид је био могућ захваљујући подацима које је двадесет година прикупљао инструмент на два Насина сателита познат као МОДИС, или спектометар за снимање у средњој резолуцији. Док су два сателита кружила у Земљиној орбити, инструмент је бележио веома прецизне податке уз које су истраживачи пратили промене у Земљиној вегетацији на висинама до 500 метара.

У односу на 2000. годину, данас има око три милиона квадратних километара зелених површина више, што је повећање од 5% у односу на површину планете.

„Кина и Индија одговорне су за трећину новог зеленила, а заједно чине само 9% Земљине површине покривене вегетацијом – изненађујуће откриће, ако се узму у обзир општа места о деградацији тла у веома насељеним земљама због претеране експлоатације", каже Чи Чен из Одсека за Земљу и животну средину Универзитета у Бостону.

Предност тих сателитских сензора јесте што дају велики број података, како у времену тако и у простору: МОДИС даје четири фотографије сваке тачке на Земљи дневно већ – 20 година.

Зелена будућност 

„Подаци прикупљани у тако дугом временском периоду омогућили су нам да свеобухватно сагледамо промене и продремо у срж појаве. Када смо приметили знаке поновног озелењавања Земље, помислили смо испрва да је то због топлије, влажније климе и ђубрења, као и вишка угљен-диоксида у атмосфери, што доводи до бујања лишћа у северним шумама, на пример. Сада, са подацима које нам даје МОДИС, можемо дубље да разумемо феномен, те видимо да је у питању и људски допринос", каже Рама Немани, Насин истраживач.

Огроман допринос Кине глобалном озелењавању (42%) у великој мери долази од програма заштите и пошумљавања. Ти програми су развијени да би се смањиле последице климатских промена, ерозије тла, загађења ваздуха. Преосталих 32% у Кини, као и 82% раста зелених површина кад је Индија у питању – долази од интензивне примене агротехничких мера у производњи хране. Производња житарица, поврћа, воћа и других култура повећала се од 2000. године за 35-40%, како би се нахранила огромна популација ових земаља.

Истраживачи истичу да успеси у поновном озелењавању планете (за које су најзаслужније Индија и Кина) не умањују штету од губитака природне вегетације у тропским областима, као што су Бразил и Индонезија.

Немани у новим налазима види позитивну поруку: „Једном када људи схвате да постоји проблем, они покушавају да га реше. Седамдесетих и осамдесетих година ситуација у вези са губитком вегетације није била добра у Индији и Кини. Деведесетих су људи то схватили, и данас су ствари поправљене. То је оно што видимо из сателитских података“.