Судбина романа „Доктор Живаго”

Користила се свака прилика да се друга страна окриви и понизи, а сваки пребег научника, спортиста, уметника из Совјетског Савеза, Запад је подстицао и доживљавао као свој тријумф. У доба велике шпијунске афере и суђења око нуклеарног наоружања 1957. године, када је откривено да су Совјети имали шпијуне инфилтриране директно у америчке научне тимове, ЦИА је тражила прилику да узврати ударац.
Ту прилику је препознала у књизи „Доктор Живаго" која је те године пребегла из Совјетског Савеза.

Одлукa 1956.

Переделкино ‒ књижевна колонија надомак Москве, златни кавез за писце који су изоловани, уљуљкани у удобности, окружени шпијунима, ту живели и стварали. Један од најпознатијих становника тог места Борис Пастернак ‒ песник, новелиста и преводилац, након двадесет година, завршио је писање свог првог и јединог романа „Доктор Живаго". То је снажна љубавна прича смештена у доба совјетске револуције, али и сурово сведочанство о најзначајнијим тренуцима револуције. „Доктор Живаго" је у ствари лична прича писца Бориса Пастернака.

Рукопис је предат издавачкој кући „Нови свет". Иако је било наговештаја да би књига, и поред смелих критика совјетске власти, могла бити штампана, то се ипак није догодило. Издавачка кућа 1956. године одбија штампање из идеолошких разлога.

Он, Борис Пастернак, који никада, без обзира на недаће које су га сналазиле, није хтео да напусти своју Русију, схвата да уколико жели да књига угледа светло дана, мора да нађе издавача ван Совјетског Савеза.

Прави Доктор Живаго

Борис Пастернак потиче из имућне, уметничке породице. Отац му је био признати сликар, а мајка надарена пијанисткиња. И сам надарен за обе уметности, ипак се одлучује за студирање филозофије у Немачкој. Међутим, у 22. години почиње да пише поезију. Схватајући да је то његов прави позив, прекида студије и враћа се у Русију. Одушевљен револуцијом, за разлику од своје породице, није хтео да напусти Русију. Породица је 1923. године искористила прилику да отпутује у Немачку, а затим у Велику Британију и да се никад не врати у Русију. За разлику од њих, Пастернак је одлучио да никад не напусти Русију.

Пастернак је дочекао револуцију са одушевљењем, надајући се бољем животу обичног народа. Био је међу уметницима који су подржавали револуцију али без острашћеног одушевљења. Због таквог става убрзо је почео да трпи критике власти. Као великог присталицу Мајаковског, страшно га је погодила његова смрт, о чему ће и писати у роману. Иако под сталном присмотром режима, Пастернак је уживао и заштиту Стаљина. Сматра се да му је ту заштиту пружило писмо подршке и искреног саучешћа које је упутио Стаљину након самоубиства његове жене.

Оцењен као недовољно послушан режиму, Пастернак је, захваљујући Стаљиновој заштити,  уместо у логор одведен у књижевну колонију Переделкино. Након годину дана боравка у Переделкину, Пастернак почиње да пише свој први и једини роман „Доктор Живаго" ‒ роман о љубави ‒ љубави према жени и према Русији; роман о истини о режиму који је у њој владао.

Током Другог светског рата Пастернак је прекинуо рад на роману, деактивирао бомбе у Москви и читао своју поезију војницима на фронту. Након његовог завршетка поново се враћа у Переделкино и наставља писање. У то време, долази до судбоносног сусрета са Олгом Ивинскајом, женом која ће постати Пастернакова велика љубав и инспирација, жена која ћe својом истрајном љубављу и жртвом удахнути нови живот у књижевни лик Ларе. У тренутку сусрета Борис Пастернак има 56 а Олга 34 године.

Пишући роман, Пастернак се све више излагао опасностима. Кроз лик Јурија Живага изражавао је своја политичка уверења. Претње постају све личније. Водећи часописи су одбијали објављивање његових песама, а 1948. Државна издавачка комисија је уништила 25.000 примерака његових песама. Било је непожељно његово појављивање у јавности. Међутим, насупрот свим опасностима, он је држао књижевне вечери и кроз своју поезију износио критику совјетске власти.

Одмазда власти за такво понашање била је сурова. Године 1949. ухапсили су његову велику љубав Олгу Ивинскају. У злогласном затвору Лубјанка изложена разним притисцима, у шестом месецу трудноће доживела је побачај. Након тога је осуђена на четири године тешког рада. Њено хапшење ‒ тортура којој је била изложена ‒ требало је да сломи Пастернака. Међутим, упркос свему, он наставља да пише. Стаљинова смрт 1953. наговештава трачак наде за Пастернака. Олга је пуштена из затвора, враћа се Пастернаку, прекуцава његове рукописе и носи их издавачима. Роман „Доктор Живаго" је завршен 1954. године, али књигу нико не жели да објави.

Приредила Блаженка Бијелић