Бескрајни плави круг и у њему звезда...

Дуго времена та етерично лепа боја била је невидљива или је ондашњи људи нису видели онако како је ми данас видимо. То је вероватно и разлог што су многи древни језици ретко или веома касно именовали ту боју. Многи језици немају посебног назива за плаву боју него истом речју именују плаво и жуто или плаво и зелено, понекад чак све три боје заједно.
У српском језику термином плаво именују се две боје које су иначе у типичном хроматском опозиту, плава и жута. Плаво, чије је порекло у прасловенском језику, изворно значи светло, па тако имамо плаве очи, плаво небо и плаву косу. За шљиву кажемо да је модра а за море да је сиње.

Египћани су прва цивилизација која је имала реч за плаву боју; повезивали су је са небом, свемиром и реком Нил. Они су ту боју користили за верске обреде, украшавање скулптура, слика у гробницама и саркофага. Стога су више од свих других цивилизација улагали напор да произведу сликарске боје јер сем азурита, који им је био познат, није било довољно природних пигмената. Тако су сасвим случајно произвели и први синтетички пигмент назван египатско плаво који представља силикат бакра и калцијума.

Експерименти су показали да тај пигмент, изузетно стабилан, вишемиленијумског животног века, има необично својство да, осветљен хомогеном црвеном светлошћу, емитује инфрацрвено светло, те се верује да ће од њега у модерном добу велику корист имати биомедицина, телекомуникације и ласери.

Дуго се времена веровало да је Египат најстарија цивилизација која је користила плави пигмент за плаву боју, али су недавно у северном Перуу пронађени комадићи текстила обојени индиго бојом старом између 6.000 и 6.200 година.

Али овде се прича о плавим пигментима не завршава.
Колевка најплављег и најскупљег пигмента ултрамарина јесте далеки Авганистан, познат по полудрагом камену лапис лазули који је у прошлости вредео више од злата.

Дакле, од боје која се у давној прошлости није примећивала, плава је кроз векове постала најлепша, аристократска боја. Постала је супарница неприкосновеној црвеној.

Средњи век и ренесанса плаву боју третирају као топлу. Тек од 17. века плава почиње полако да се „хлади", да би у 19. веку коначно стекла статус хладне боје. У овом веку уведена су и побољшања у хемији која су довела до производње вештачких плавих боја.

Деветнаести век доноси нам и тзв. кобалт-плаву и церулеум, а век раније настала је и прускоплава. Француски уметник Ив Клајн, иначе велики љубитељ ултрамарин боје, у јесен 1956, као резултат рада са једним хемичарем, пронашао је веома засићену, мат и потпуно упијајућу плаву боју, коју је назвао најсавршенијим изразом плаве. Са том плавом, „интернационалном Клајновом плавом", овај уметник је постигао свој сан. Плави монохроми биће суштина монохромног сликарства двадесетог века.

Боја испуњава целокупан човеков видљиви свет. Зато представља најважнији ликовни елемент у сликарству. Подсећа нас на разна места, омиљена годишња доба, а често означава и наша осећања. Кад је светла, плава боја је пут сањарења, а кад потамни, тада постаје пут сна. Означава истину, интелект, откровење, мудрост, лојалност, верност, постојаност, чедност, племенитост, мир... Такође је и празнина, праисконска једноставност и безгранични простор.

А може се рећи да је боја само људска илузија.