Истина о раку ‒ учесталост, узроци, спречавање

Посебно је деликатно упустити се у област малигних тумора. Не само да о раку постоје бројне предрасуде већ је наша јавност и дубоко подељена, уз наглашену политизацију виђења узрока оболевања. Управо зато је ова тема посебан народно-просветитељски изазов.

Аутор је настојао да верно прикаже податке и знања о раку до којих је дошла савремена научна медицина. Отуда стално позивање на изворе. Они амбициозним читаоцима служе да даље истражују, а скептичнима да се увере у веродостојност аргументације.

Прво поглавље „Историјски преглед" показује како ћелијско бујање, отргнуто од механизама контроле, одвајкада угрожава вишећелијске облике живота. Миленијумима трају напори да се сагледају узроци рака и нађе одговарајуће лечење.

У другом поглављу, насловљеном „Учесталост рака", дат је преглед оболевања и умирања од ове пошасти у свету и у Србији. Приказано је ко су жртве рака (по полу, узрасту и другим карактеристикама), где се ова болест више, а где мање јавља и какво је кретање њене учесталости током времена. Из обиља података и примера постаје јасно да је не само погрешно већ и некоректно извлачити закључке на основу сирових, нестандардизованих стопа. Умирујуће је сазнање да се Србија по умирању, а још више по оболевању од рака, уклапа у ситуацију у региону.

Наредна два поглавља посвећена су правим узроцима оболевања од малигних тумора. Треће поглавље обухвата општи поглед на механизме њиховог настанка и развоја и на рак код младих, а посебна пажња обраћена је генетичким и срединским факторима значајним за појаву ове болести (тачније, групе од око 200 сродних манифестација необузданог ћелијског умножавања). Образложено је становиште да је 5‒10% свих малигних тумора последица наследне оптерећености. Рангирани су чиниоци спољне средине према утицају на оболевање од рака, тако да постаје очигледно како би га било мање за једну трећину када не би било дувана, за петину ако би се човечанство ослободило гојазности и за шестину у случају да нестану узрочници зараза. У четвртом поглављу детаљно је размотрено 11 чинилаца спољне средине одговорних за појаву рака.

Садржај петог поглавља, „Спорни и измишљени узроци рака", чине три целине. Спонтана појава мутација отргнутих контроли, као узрок рака, научно је непобитна, а једини разлог што је тај чинилац („зла срећа") означен као споран представља значај који му придају његови заговорници. Тврдњу да две трећине укупног оболевања од рака чини пуки стицај околности, независан од утицаја спољне средине и наслеђа, оспоравају сва постојећа искуства. Она указују на то да је рак у високом проценту, бар 50‒60%, подложан спречавању без драстичних измена начина живота. То не оставља простора спекулацијама да би спонтане мутације могле да учествују са више од једне трећине, а вероватно ни преко једне четвртине, у бремену оболевања од рака.

Преостала два дела овог поглавља односе се на непостојеће (лажне, измишљене) „узроке" рака ‒ стрес и осиромашени уранијум. У значењу које му се придаје у свакодневном говору, стрес се доживљава као један од најважнијих покретача малигног процеса. Сва научна истраживања оповргавају ту представу. Савремено доба доживљавамо као посебно стресогено, а наше деде и бабе би из перспективе Другог светског рата и првих десетак послератних година на њега гледали као на сањани период благостања. Страховали су за свој живот, бивали хапшени и прогањани, делили скучене заједничке станове, ишли и суботом на посао, чекали у бескрајно дугим редовима због сталних несташица основних потрепштина, а у „слободно" време су учествовали у акцијама крчења рушевина, обнове и изградње. Уз све то, мање су оболевали од рака (додуше, много мање су пушили, били гојазни и проводили време у фотељи).

Из предговора ‒ проф. Зоран Радовановић