Будућност технологије „поправљања“ гена

Кинески истраживачи начинили су значајан напредак у „преправљању" гена (gene editing) хуманих ембриона, објављено је недавно у часопису Молекулар терапи.

Слични експерименти, које су такође извели кинески научници, изазвали су бурну реакцију стручне јавности 2015. године, када је и забрањено коришћење технологије CRISPR-Cas9 за мењање гена ембриона, чак и у истраживачке сврхе. Разлог за такву одлуку, чије су доношење покренуле Национална академија наука и Национална медицинска академија (САД), јесте што се све измене на генима ембриона, као и генима полних ћелија, преносе на потомство.

Додатну забринутост изазивало је то што је немогуће са сигурношћу предвидети све последице интервенција на тако сложеном систему као што је људски геном. Времена се мењају и две године касније, иста тела која су предложила да се забране таква истраживања, заузимају став да би нова технологија могла бити одобрена у будућности у посебним случајевима ‒ код неизлечивих наследних болести.

Лечење „поправљањем" гена ембриона ‒ да или не?

Прошлог месеца, Биоетички институт Нафилд је препоручио да се под одређеним околностима такве интервенције сматрају етички оправданим. „С обзиром на то да оно што предлаже Биоетички институт Нафилд често постаје закон у Енглеској и САД, овај предлог може да има далекосежне последице. У крајњој линији да човек не буде више само креација, већ да постане и креатор. А према променама на нивоу полних ћелија и ембриона, које се преносе на врсту, и даље постоји задршка, чак и кад је у питању лечење", сматра професор Војин Ракић, директор Центра за биоетичке студије Београдског универзитета.

Према мишљењу експерата Биоетичког института Нафилд, упркос томе што су смишљене за лечење неизлечивих болести, овакве наследне интервенције на геному могле би у будућности да омогуће добијање потомства са жељеним карактеристикама. „Побољшавали смо се на различите начине, и вакцине су врста побољшања. Уколико се задржимо на променама које су гарантовано безбедне, ја не видим априорни етички проблем да се човек побољшава и побољшавањем свог потомства", додао је професор Ракић.

Иако закон у Великој Британији дозвољава едитовање генома ембриона и полних ћелија у истраживачке сврхе (само у институцијама са посебном дозволом и у строго контролисаним условима), њихово коришћење за асистирану репродукцију било би нелегално. За такве подухвате неопходна је промена закона, што је дуготрајан процес, сматра наш саговорник.

Међутим, још смо далеко од тога да потпуно разумемо функционисање генома. Поремећаји који су последица грешке у једном гену вероватно би могли бити лечени па и излечени. Међутим, болести већином настају као последица деловања више гена. Још више гена, уз важан утицај околине, дефинише колико смо интелигентни, како се понашамо или изгледамо. Чини се да је засад немогуће извести такве интервенције, и сан о креираном потомству још дуго остаће само сан.