Зеленом економијом заштитити Земљу

Ако поларне капе наставе да се топе, шуме да се уништавају а емисије гасова стаклене баште да сваке године обарају рекорде, Земља ће „прећи тачку пуцања".

Научници су упозорили да би до промена могло доћи у „само неколико деценија".

Према њиховим речима, прелазак прага би значио „температуре за четири до пет степени више него у прединдустријском периоду и ниво мора за 10 до 60 метара виши него данас".
„Земљу-пећницу највероватније је немогуће контролисати и опасна је за многе", наводи се у закључку данских, аустралијских и немачких научника о ефектима климатских промена у Немачкој.

Реке ће се изливати, урагани ће пустошити обале а корални гребени ће нестати и све то пре краја овог века.

Глобална просечна температура превазилази оне из било ког међуглацијалног периода, циклуса који раздваја два ледена доба, током више од 1,2 милиона година.
Само отапање поларних капа изазвало би значајно повећање нивоа океана, што би угрозило приобална подручја у којима живи стотине милиона људи.

„Бројна места на Земљи ће постати ненастањива ако 'Земља-пећница' постане стварност", упозорио је шведски научник Јохан Рокстрем.
Температура сада расте за 0,17 степени сваке деценије. У извештају научника наводи се да би отопљење од два степена могло изазвати домино ефекат и активирати друге симптоме 'преласка прага'.
Брине и чињеница да је све више шумских пожара како се планета греје.
Научници су испитали и давна времена, попут ере плиоцена пре пет милиона година, када је ниво угљен-диоксида (CO2) у ваздуху био исти као и данас, 400 честица у милион.

Током креде, у доба диносауруса, пре сто милиона година, количина угљен-диоксида је износила 1.000 честица у милион, највећим делом због вулканске активности.

Пут према зеленој економији

Према закључцима научника, прелаз на зелену економију је нужан и хитан. Неопходно је одмах променити начин живота да би се заштитила Земља, што пре свега подразумева замену фосилних горива изворима енергије који не емитују угљен-диоксид.

Препоручује се боље управљање земљиштем уз напредније пољопривредне праксе; неопходно  је садити дрвеће, али и спречавати крчење и уништавање шума; важно је заштитити земљиште и обале и развијати технике за задржавање CO2.

Међутим, чак и кад би престала емисија гасова стаклене баште, тренутна тенденција отопљавања могла би да покрене друге системске процесе у Земљи, такозване ретроакције, и тако додатно подигне температуру. Међу тим процесима су топљење пермафроста, дефорестација, недостатак снежног покривача на северној хемисфери и нестанак поларних капа.