Сваки људски мозак је јединствен попут отиска прста, кажу неуролози

„Пошто не постоје два идентична отиска прста, дактилоскопија је постала најпоузданији метод утврђивања идентитета за полицију, граничаре, произвођаче паметних телефона", рекао је професор Универзитета у Цириху Луц Јенке. Али шта је са мозгом?

Раније студије о централном нервном систему непобитно су доказале да индивидуална искуства и животне околности утичу на формирање мозга. „Професионални музичари, или шахисти, на пример, имају посебне карактеристике у можданим подручјима која највише користе за своје активности", рекли су.

Међутим, краткотрајни догађаји такође могу оставити трагове у мозгу: ако се, на пример, десна рука не употребљава две недеље и држи у истом положају још две, смањује се дебљина можданог кортекса у областима одговорним за контролу непокретне руке.

„Схватили смо да се искуства која имају утицај на мозак преплићу са генетичким карактеристикама, тако да током година свака особа развија потпуно индивидуалну анатомску грађу мозга", рекао је професор Јенке.

Да би истражио своју хипотезу, пратио је са колегама мождане активности 190 здравих људи током две године користећи магнетну резонанцу. Студија је укључила 450 анатомских особина, међу њима и опште ‒ попут запремине, дебљине кортекса и запремине сиве и беле материје. За сваког учесника истраживачи су могли да идентификују индивидуалну комбинацију специфичних анатомских карактеристика, при чему је прецизност идентификације, чак и за оне опште особине, била већа од деведесет процената.„Овом студијом успели смо да потврдимо да је структура људског мозга веома индивидуална", рекао је професор Јенке.„Комбинација генетичких и негенетичких фактора јасно утиче не само на функционисање мозга већ и на његове анатомске особине", речено је у закључку студије.

Приредила Наташа Гоати Марковић