Мозгу је потребна тишина

Често се каже да „тишина некада злата вреди“. Ово се нарочито односи на ментално здравље људи и ослобађање од стреса.

Ново истраживање указује на то да одсуство стимулација мозга (тишина) функционише попут неке врсте прозора или система за вентилацију.

Реч је о својеврсном „пречишћивачу ума“, који омогућава мозгу да преузме оно што је научио и искусио и да га преради.

Да би дошли до таквог закључка, истраживачи Ингварс Бирзникс и Ричард Вичкери развили су јединствени начин контроле информација које су долазиле до мозга. Они су, у експерименту, код једне групе људи излагали врхове прстију великом броју кратких механичких притисака.

Покрећући осећај додира – који мозак региструје од вибрација дуж гребена наших прстију – научници су могли да прате како сe нервни импулси кодирају као информације.

Ствар је у томе да, након неког времена, учесталост кодирања није одговарала броју притисака. Научнике је изненадило што је мозак „сам кодирао притиске без обзира на стварну учесталост стимулације врхова прстију, па у неким случајевима чак и када су надражаји престали“.

За неуронауке, оваква открића би могла да утврде нека друга правила у истраживању декодирања информација.

Резултати студије сугеришу да је пожељно да, када у гужви и великом бучном друштву схватимо да смо у „опасности од превелике стимулације“, дозволимо нашем мозгу да одахне и да се макар накратко „искључимо“.

Приредила Маја Стојановић