Археологија у служби политике 1920. године

Ове године се навршава 98. година од првих систематских истраживања праисторијског локалитета Зок (Zók-Várhegy) у непосредној близини Печуја.

Уз подршку Министарства просвете Краљевства Срба, Хрвата и Словенаца, Народни музеј у Београду је, у периоду од августа до новембра 1920. године, реализовао археолошка ископавања тог локалитета. За непуна три месеца истражена је површина од скоро 1.000 квадратних метара, а током истраживања је пронађено више од 3.500 значајних археолошких налаза од керамике, кости и камена, који својим стилским карактеристикама указују да је реч о свету равничарске, баденске и вучедолске културе (крај 4. и почетак 3. миленијума п. н. е.).

Интересантно питање које се намеће у вези је с разлозима и начином на који је археолошки материјал са локалитета Зок стигао у Београд.

Наиме, пред крај Првог светског рата српска војска је окупирала мађарску Барању с намером да та територија de facto остане у склопу будућег Краљевства СХС. Међутим, Тријанонским мировним споразумом од 4. јуна 1920. Краљевство СХС бива приморано да евакуише своју војску и администрацију. Случајност или не, управо тог месеца српска жупанијска власт у Печују позива стручњаке Народног музеја у Београду да обиђу локалитет пребогат прехисторијским налазима, а имајућу у виду колико су Музеј и његове колекције пострадале у аустроугарском бомбардовању Београда 1914, и током окупације 1915‒1918, почетак археолошких ископавања Зока могао је да се протумачи и као културни реваншизам према пораженој Монархији.

Министарство просвете Краљевства СХС и Народни музеј у Београду позитивно одговарају на позив и шаљу Душана Ђ. Карапанџића (1888‒1963), археолога и професора латинског језика, који веома успешно организује археолошко истраживање.
Како би се на доследан и целовит начин сагледале прилике које су претходиле почецима археолошких истраживања локалитета Зок, неопходно је у обзир узети политичке прилике током и након ратних година, као и чињеницу да је, не само у нашој земљи, археологија имала сасвим другачију друштвену и националну функцију у првој половини 20. века.

*Јован Д. Митровић је археолог, кустос Народног музеја у Београду.

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.