„Фејсбук” у служби Њиховог краљевства

Наравно да је разумеју. Подједнаким степеном разумевања располаже, сасвим поуздано, и дотична компанија - (зло)употребљавач, која је оптужена за „коришћење личних података више од педесет милиона без њихове сагласности" (корисника или „Фејсбука"?), а све са циљем (гле чуда!) да допринесе победи актуелног председника Сједињених Држава на изборима 2016, као и исходу на референдуму о Брегзиту.

Задржимо се на овој опскурној британско-америчкој фирми коју је походио репортер Канала 4 (патворен у шриланчанског бизнисмена који је заинтересован за „намештање" локалних избора). Директор Александар Никс је нашао за сходно да лично упути потенцијалног клијента у могућности којима би се дисквалификовали политички ривали (како организацијом негативних кампања, доказивањем корупције тако и ангажманом украјинских (!) проститутки у циљу њихове моралне дискредитације).

Иако је смењени директор изјавио да искрено жали због тих изјава, и извинио се запосленима (!), Управни одбор „Кембриџ аналитике" сумња у аутентичност документарца и ограђује се од ставова изнесених у њему.

Вративши се на улогу „Фејсбука" у овој афери планетарних размера, сетићемо се да је године 2014. избачен један од безбројних (наоко забавно-наивних) квизова на тему карактера корисника, које су (још скептични по питању одазива) путем апликације „окачили" млади варшавски докторанд Михал Косински (потоњи заменик директора Одељења за психометрију Универзитета у Кембриџу, и садашњи професор на Универзитету Станфорд у Калифорнији) и његов колега Дејвид Стилвел. На њихово изненађење, са групе од неколико десетина студената убрзо су прешли на статистике са више десетина хиљада испитаника.

За психометријску, тзв. петофакторску типологију (екстроверзија, отвореност, сарадљивост, савесност и неуротицизам - чија је разлика у односу на Хипократова четири темперамента више него евидентна!), која је дотле подразумевала врло обимне, захтевне, и најчешће недовољно релевантне тестове, оваква статистика је била просто револуционарна. И мотивисала је Косинског да почне да упоређује личности тестиране путем апликације са њиховим профилом (преко којег су приступали апликацији).

Моментално је уочио правилност, и закључио да (уместо тестова петофакторске типологије), на основу мање од десет лајкова може бити дефинисано свих пет димензија; на основу 68 лајкова боја коже; на основу 88 лајкова сексуална оријентација; а 85 лајкова је потребно за одређивање партијске припадности.

Проистиче да је модел Косинског био толико генијалан да је на основу анализе 70 нечијих лајкова више знао о профилу (!) дотичног него већина његових пријатеља, после 150 лајкова знао је више од његових родитеља, а највише (300) било је потребно да се „стане на црту" емотивном (брачном) партнеру те особе.

Иако је после само седам дана по објављивању рада Private traits and attributes are predictable from digital records of human behavior „Фејсбук" променио политику приватности (забранивши приступ подацима корисникових пријатеља), већ је готово читав свет био мапиран, а машине научене да из лајкова препознају жеље, хтења и скривене снове милиона људи. Из јавних података у дигиталном споменару који користи две милијарде људи, како луцидно примећује Слободан Бубњевић, физичар и писац, изникао је глобални матрикс скривених људских карактера.

„Кембриџ аналитику" (која, тврде, ни на који начин није повезана с Универзитетом у Кембриџу на којем је, сетимо се, аутор модела за одређивање карактеристика личности био заменик директора Одељења за психометрију) основао је амерички милијардер Роберт Мерсер у доба кад је рад Косинског био „на чекању" у ПНАС-у. Под слоганом „Подаци управљају животом" компанија се отворено препоручивала употребом података у сврху промене понашања корисника (па и политичких). Пет година доцније, октобра 2016, извршни директор Александар Никс се јавно похвалио да је психометријском технологијом компанија „обрадила" не 50, већ свих 230 милиона америчких бирача који су (сваки понаособ) описани са по четири до пет хиљада параметара.

Још децембра месеца 2016. швајцарски новинари Ханес Грасегер и Микаел Крогерус су у Магазину обелоданили причу о примени нове психолошке технологије у изборној кампањи. Још два месеца је било потребно да се чланак преведе на енглески, те „преплива бару". Да се и Срби похвале - прошлог лета су часопис Елементи и портал Наука кроз приче објавили есеје на ову тему.

Британска интернет аналитичка компанија „Кембриџ аналитика" објавила је да ће прогласити банкрот.

Марк Закерберг је позван да сведочи пред Конгресом (први пут одевен у одело, примећено је) о методама које „Феjсбук" спроводи у смислу заштите података корисника.

Представници Европског парламента планирају истрагу о могућностима заштите података.

Портпарол британске премијерке Терезе Меј пренео је њену „велику забринутост" након ових открића.

Тек сада? Или баш сада? Зашто?