Плазма пољопривреда

То се, како кажу стручњаци, мора решити новим приступима у производњи. Један од њих је коришћење енергије хладне плазме као ефикасне зелене технологије у производњи чисте и биолошки вредне хране. Њен утицај на биљке открили су, и то први у свету, научници Института за физику у Београду.

„Радили смо на третману хладних плазми разних биолошких материјала. Можда је мало чудно кад кажемо да у плазми можемо да третирамо ћелије, али треба имати у виду да су ово неравнотежне плазме, што значи да су оне на собној температури као што је и гас око нас. До сада смо радили на ћелијама биљака како бисмо проверили ефекат који плазма има на саме ћелије и показало се да добијамо бољи и бржи раст ћелија након третмана хладном плазмом", каже проф. др Невена Пуач, научни саветник у Институту за физику.

Код биљака чија семена имају малу клијавост, хладна плазма је дала добре резултате, а како помаже семену кукуруза или пшенице које се третира разним хемикалијама?

„У случају да је то семе загађено неким патогенима, плазма сем што повећава клијавост, у исто време га стерилише. Она заправо може да површинским бомбардовањем јонима, неутралима, хемијским реакцијама очисти тај кукуруз и пшеницу који се после мељу за сточну храну. Долази до деконтаминације површине и самим тим се даје боља шанса биљци да израсте здрава и да достигне свој пуни потенцијал", објашњава др Пуач.

У Центру изврсности Института за физику истраживачи тренутно испитују плазму која се формира на атмосферском притиску изнад течног узорка, што доводи до великог броја хемијских реакција, које потом продиру у течност.

Др Никола Шкоро, научни сарадник у Институту за физику каже да сада истражују две ствари. Једна се тиче третмана воде и добијања тзв. плазма активиране воде. „То је вода у којој сте помоћу неравнотежне плазме уградили разна азотна једињења и тако практично формирали течно ђубриво. Други аспект јесте деконтаминација воде од пестицида и других органофосфатних једињења; то је врло важна ствар из аспекта пречишћавања воде, процеса рециклаже воде, када ви заправо можете воду да пречистите и поново користите у процесу пољопривреде, за заливање пољопривредних култура", објашњава др Шкоро.

Употреба плазме у пољопривреди је област која се веома брзо развија, а др Невена Пуач је на челу „Предлога европског пројекта КОСТ акције примене плазме у пољопривредној и прехрамбеној индустрији", у који је укључено 67 научних тимова из целог света. За ову област, како су нам рекли, влада велико интересовање, па се надају позитивном исходу.