Колико су опасна слатка пића?

Водећи аутор ове студије др Јан Велш каже да су раније студије показале јасну везу између вишка шећера у исхрани и гојазности, као и других хроничних болести. Међутим, однос између претераног уноса шећера и ризика од превремене смрти мало је проучаван.

Истраживаче је занимао одговор на два питања: да ли шећер који се налази у слатким пићима и храни повећава ризик од смрти услед кардиоваскуларних болести? И ако је одговор позитиван, да ли постоји разлика у ризику услед конзумирања слатких пића и слатких намирница?

У студији су проучавани податаци добијени од скоро 18 хиљада људи старијих од 45 година. Шест година учесници истраживања су попуњавали упитнике где су уносили податке о учесталости конзумирања хране и сокова који садрже велику количину шећера (десерти, слаткиши, житарице, храна која садржи висококалоричне заслаљђиваче, сирупи). Истраживачи су се фокусирали на узроке смрти учесника у студуји, обраћајући посебну пажњу на срчани удар, инсуфицијенцију и друге болести срца.

Испоставило се да је четвртина учесника студије која је пила више од 700 ml слатких пића дневно, имала двоструко већи ризик од смрти због кардиоваскуларних болести у односу на оне који нису користили таква пића у исхрани.
Међутим, студија није открила такву везу и приликом конзуимирања слатке хране. Научници су претпоставили да разлог томе вероватно лежи у начину на који шећер улази у крв. Слатка храна, поред шећера, садржи и одређену количину масти и протеина, те то успорава улазак шећера у крв.

Резултати рада се поклапају са бројним ранијим студијама, у којима су научници указали на потенцијалну штету слатких пића. У априлу 2017. године, научници са Бостонског универзитета установили су да често конзумирање пића са високим садржајем шећера утиче на смањење обима хипокампуса, подручје мозга које је кључно за формирање и складиштење памћења. Њихова истраживања су показала да људи који редовно конзумирају пића са високим садржајем шећера, имају три пута већи ризик од можданог удара или деменције за разлику од оних који не пију ова пиће.

Такође, утврђено је да конзумирање слатких пића током трудноће, касније доприноси гојазности код деце. До оваквог закључка се дошло посматрањем 1078 трудница које су пиле најмање две конзерве или чаше слатких пића дневно. Истраживачи објашњавају да метаболизам фетуса зависи од животне средине, укључујући и исхрану мајке. Тако да претерана конзумација слатких пића током развоја фетуса може створити предиспозицију деце према гојазности.

Доктор Jан Weлш, сматра да ова студија даје веома убедљиве податке због којих је важно конзумирање слатких пића смањити на минимум.

Резултати студије треба да подстакну здравствене стручњаке да питају пацијенте колико често конзумирају слатке напитке као и да их обавесте о ризицима каже др Велч.

"Знамо да ако здравствени радници не питају пацијенте о одређеним карактеристикама живота који су повезани са гојазношћу и хроничним обољењима онда пацијенти сматрају да ови фактори нису битни", објашњава др Велш.

Међутим, није тешко изменити лоше навике. Истраживачи наглашавају да замена чак и једног слатког пића са чашом воде - значајно побољшава здравље.

Припремила: Блаженка Бијелић