Магнезијум – важан макроминерал

Људско тело садржи око 25 грама магнезијума, од чега се 50‒60 одсто чува у скелетном систему. Остатак је присутан у мишићима, меким ткивима и телесним течностима.

Зашто је важно уносити довољно тог минерала? Магнезијум је важан за формирање костију. Помаже у асимилацији калцијума у костима и има улогу у активирању витамина Де у бубрезима.

Оптимални унос магнезијума повезан је са већом густином костију и мањим ризиком од остеопорозе код жена након менопаузе.

Магнезијум утиче на апсорпцију калцијума. Без магнезијума, висок унос калцијума може повећати ризик од артеријске калцификације и кардиоваскуларних болести, као и камена у бубрегу.

Магнезијум има важну улогу у метаболизму угљених хидрата и глукозе; неколико студија је повезало већи унос магнезијума са мањим ризиком од дијабетеса.

Ипак, Америчка асоцијација за дијабетес сматра да су потребни додатни докази да би магнезијум почео рутински да се користити за контролу гликемије код пацијената са дијабетесом.

Узимањем адекватних доза магнезијума могу се ублажити предменструални симптоми као што су надимање, несаница, оток ногу, повећање телесне тежине и нелагодност у грудима.

Магнезијум је неопходан да би се одржало здравље мишића, укључујући срце, и за пренос електричних сигнала у телу. Такође, довољан унос магнезијума повезан је са мањим ризиком од хипертензије, од последица нагомилавања масти на зидовима артерија.

„Фрамингамова студија о срцу" показала је да људи који уносе више магнезијума имају 58 посто мању шансу за калцификацију коронарне артерије и 34 посто мању шансу за калцификацију абдоминалне артерије.

Магнезијум је од виталног значаја за правилно функционисање стотина ензима у људском телу.

Пацијенти који примају магнезијум после срчаног удара имају мањи ризик од смртности а некада се користи и као третман за конгестивну срчану слабост да би се смањио ризик од аритмије или абнормалног срчаног ритма.

Како наводи Амерички институт за здравље, примећено је да већи ниво магнезијума у крви може умањити ризик од можданог удара.

Из Института указују да је потребна обимна и добро испланирана студија како бисмо разумели како магнезијум из исхране или додатака може помоћи у заштити срца.

У неким мањим истраживањима дошло се до закључка да терапија магнезијумом може помоћи у спречавању или ублажавању главобоље и мигрене.

Смањење нивоа магнезијума повезује се са већим ризиком од анксиозности. Истраживања су показала да исхрана са ниским садржајем магнезијума може преиначити типове бактерија присутних у цревима, што може утицати на анксиозност.

Извори магнезијума

Семе сунцокрета, шампињони, броколи, млеко, спанаћ, банане, бадеми и шкампи представљају храну богату магнезијумом. Најбољи извори магнезијума су ораси, тамно зелено поврће, цела зрна и махунарке. Када је реч о пециву, најбоље је одабрати производе направљене од целог зрна.

Уколико се суплементи магнезијума узимају са одређеним лековима, може доћи до непредвиђених реакција, тако да је најбоље консултовати се пре тога са лекарима, саветују стручњаци.

Приредила: Маја Стојановић