О прецима древних земљорадника Балкана и Европе

У Лондону, у часопису „Нејчер“, недавно је објављена студија „The Genomic History of Southeastern Europe”, са сазнањима истраживања у којем је учествовало чак 117 истраживача и више од 80 институција. Реч је о једном од највећих научних подухвата те врсте, у коме су учествовали и археолози из Србије.

Студија „The Genomic History of Southeastern Europe" објављена је у једној од најугледнијих светских научних публикација ‒ часопису „Нејчер". Међу ауторима те изузетне студије јесте и Андреј Старовић, виши кустос Народног музеја у Београду. Старовић је радио на материјалу и оригиналној грађи из Народног музеја у Београду - антрополошким налазима са локалитета Старчево и Сараорци-Језава, код Смедерева.

У истраживањима су учествовали и Душан Борић са Универзитета Колумбија у Њујорку, као и Драгана Антоновић из Археолошког института у Београду. Ово није само велики успех наше археологије већ првенствено вест о изузетно значајној студији ДНК и генома древних популација Европе. Студија је до дана објављивања привукла огромну пажњу светске стручне јавности (неколико дана пред објављивање, више од 2.000 читалаца имало је могућност електронског увида у делимичну верзију чланка на сајту Research Gate).

Резултати студије доносе сасвим нове, а понегде и изненађујуће закључке о пореклу европског становништва, а подаци са наших локалитета (Лепенски Вир, Власац, Ајмана) постали су кључни за разумевање механизама најстаријих генетских мешања између ловачко-сакупљачких староседелаца и новопридошлих фармера, наводи се у саопштењу Народног музеја у Београду.

Мешање неолитских придошлица са староседеоцима

Комплексна научна студија проучавала је древну ДНК и понудила оригиналне резултате о геномима 225 древних људи који су живели и умрли у југоисточној Европи, у времену од 12.000 година, па скоро до краја последњег миленијума старе ере. Шта је оно што студија показује?

Територију Европе насељавали су веома дуго ловци и сакупљачи, све до средине седмог миленијума старе ере. У то време, најпре на простор Балкана и Подунавља, пристижу сасвим нове популације из Анадолије. Они живе и изгледају сасвим другачије: познају пољопривреду и имају прве житарице, а са собом доводе и стоку ‒ овцу, козу и говече. Управо на важним налазиштима српског Подунавља (Лепенски вир, Падина, Власац), неолитске придошлице се мешају са староседеоцима...

„Оно што је посебно важно нагласити јесте чињеница да ово истраживање нуди заиста прве податке о ДНК и геномима древних људи из праисторије на територији Србије. Поред важних одговора значајних за шири контекст неолитизације Европе, они дају и драгоцене информације о изгледу, навикама и исхрани праисторијских људи, чије скелетне остатке откривамо", наглашавају у Народном музеју у Београду.

Број коментара 2

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.