Тајна Ћилибарске собе

На цени због дивне боје, ћилибар сам по себи није толико вредан. То је фосилна смола настала од праисторијског дрвећа, старог између тридесет и педесет милиона година. Међутим, у рукама вештих занатлија та фосилна смола може да се претвори у јединствено благо, какво су биле плоче којима је обложена позната Ћилибарска соба. За израду те собе утрошено је невероватних шест тона ћилибара.

Да би та чудесна барокна соба од ћилибара била направљена, ангажовано је на хиљаде рудара и на стотине занатлија.

Панели од ћилибара обложени су драгим камењем и златом, а на појединим местима уграђене су слике, мозаици и минијатурне скулптуре.

Тешко је и замислити колико рада, зноја и маште је било уложено у стварање тог јединственог уметничког дела.

Изградња Ћилибарске собе започета је 1701. године, за време владавине пруског краља Фридриха Првог, и трајала је пуних десет година. Соба се налазила у оквиру краљевске палате у Пруској све до 1717. године, када је Фридрих Вилхелм Први поклања Петру Великом у залог пруско-руског савезништва у рату против Швеђана. Ћилибарска соба је растављена, спакована и пресељена у Санкт Петербург. По доласку у Русију, она је два пута реновирана, а њена површина повећана.

Двадесет другог јуна 1941. скоро четири милиона Хитлерових војника извршило је инвазију на Совјетски Савез. Требало им је само две недеље да стигну до Лењинграда, бившег Санкт Петербурга. Док су нацисти улазили у Царско село, где се налазила Ћилибарска соба, кустоси су одлучили да прелепе тапете преко ћилибарских панела и тако преваре узурпаторе. Међутим, нацисти су тачно знали шта траже. У добро испланираној операцији, за само тридесет шест сати они су је раставили, спаковали у двадесет шест дрвених сандука и транспортовали у Кенигсберг. Под будним оком немачког конзерватора, украдене плоче су састављене и изложене у тамошњем замку.

Ћилибарска соба је највећим делом и направљена од ћилибара који потиче из кенигсбершких рудника. Кенигсберг је био град у Пруској и вековима се налазио на граници између две велике културе: немачке, на југозападу, и руске, на североистоку. Више од триста година тај град је центар ћилибарске индустрије. После Другог светског рата, припао је Совјетима, који су му променили име у Калињинград, како се и данас зове.

Директор музеја је био велики заљубљеник у ћилибар. Он је проучавао историју ћилибарских плоча и осталих елемената. Како се ближио крај рата, добио је наређење да собу поново растави и склони.

Ћилибарска соба је поново спакована у двадесет шест кутија и према неким изворима пренета у подрум тврђаве, спремна за даљу евакуацију. Град је бомбардовало Британско ратно ваздухопловство и том приликом је уништен и музеј. Шта се даље десило са Ћилибарском собом ‒ дуго је предмет расправе.

Неки верују да је свих двадесет шест кутија уништено приликом бомбардовања. Други кажу да је благо преживело бомбардовање, али не и ватре које су подметале совјетске трупе. Трећи тврде да се налази у напуштеним рудницима Пољске, четврти да благо лежи на дну Балтичког мора... Не постоји сагласност чак ни поводом године када је Ћилибарска соба нестала - да ли је то било крајем 1944. или почетком 1945.

Многи историчари, али и ловци на благо, покушали су да реше ту мистерију. Било је веома тешко замислити да више тона ћилибара може тек тако да нестане. Сматра се да је Ћилибарска соба највеће изгубљено уметничко дело на свету. Зато ће се потрага за њом наставити све док тајна оригиналне Ћилибарске собе не буде најзад решена.