Знаци љубави

У љубави постоје знаци које разуме и онај ко није претеран зналац. Први међу њима је дуг поглед. Очи су отворена врата душе, оне откривају њене тајне, саопштавају њене најприсније помисли и износе оно што је у њој скривено. Заљубљени погледом прати покрете вољене, осврће се кад се она осврне и управља се онамо камо се она упути, попут камелеона који следи сунце. (Подразумева се, као и у наставку, еквивалентни опис заљубљене ка вољеном.)

Знак љубави је када заљубљени говори некоме, а обраћа се заправо само вољеној; он се труди да то не покаже, али посматрач увек примећује.

Заљубљени заћути кад проговори вољена; одушевљава се свим што она уради, чак и кад је то ружно и кад представља кршења обичаја; тврди да је она у праву чак и кад лаже; слаже се са њом чак и кад вређа; следи је било којим путем да крене, и било шта да каже.

Знак љубави је и када заљубљени убрза одлазак у „станиште" вољене, та кад тежи да јој се приближи што је могуће више. Заљубљени напушта и занемарује све послове који га раздвајају од вољене, успорава кораке када од ње одлази.

Збуњеност и узнемиреност не само на изненадни помен, или саму вољену, већ и на сусрет с неким ко на њу личи, такође је карактеристичан. Он напушта своје особине (па тако тврдица постане расипник, тужан се развесели, кукавица се осмели, грубијан се разнежи, чедан постане бестидан, старац се подмлади, све до глупог, који се опамети, и наказе, која се пролепша).

Заљубљенима иста ствар привлачи или одвлачи пажњу, имају потребу за међусобним додиром, или испијањем чаше из које је вољена пила.

Супротности пак, кад дође до узајамне нетрпељивости, те кад се зауставе на граници несличности, постају слуђујуће сличне; кад се једнако воле чврстом љубављу, заљубљени знају да буду жртве безразложног гнева, међусобних напада у којима вребају речи оног другог не би ли их искористили као оружје противу њега.

Парадоксално, иза ове врсте (тренутне) мржње која проистекне из нетрпељивости и неслагања, следи хитро измирење и праштање. Што већа блискост и заљубљеност ‒ то брже враћање у пределе нежности, шале и доброг расположења; наочиглед запрепашћених очевидаца тако бурних потврда узајамних осећања.

Заљубљени живне на помен имена вољене, наслађује се разговорима о њој и њеним поступцима, не бринући што ће се неко од присутних досетити шта се иза тога крије. Љубав човека чини слепим и глувим.

Један од најречитијих знакова је кад заљубљени мотри на вољену и труди се да запамти све што она чини, када не жели да његовој пажњи измакне ниједан од њених покрета. Том приликом чак и глуп постаје досетљив, а немаран се преображава у пажљивог.

А потенцијални састављач теста чија би питања била конципирана из ових теза свакако би био на мукама: По којим принципима би формирао решења? И да ли би, у контексту садашњег времена и друштва, више поена (у корист партнерске успешности) носили позитивни или негативни одговори на препознате „симптоме"?