„Бен и јаˮ

Овај Дизнијев цртани филм, снимљен по истоименом дечјем роману Роберта Лосона, своју премијеру је доживео 1953. године. То је прича о научнику Бенџамину Френклину виђена очима црквеног миша Амоса, који му помаже да стекне научно признање и високо место у тадашњем америчком друштву.

Прича открива како је тај сићушни миш први пут срео Френклина и спријатељио се с њим, а потом му помагао у издаваштву, изумима и политичкој каријери. Међу Амосовим заслугама, представљени су и проналазак бифокалних наочара, пећи и новог концепта за Бенов магазин „Алманах сиромаха Ричардаˮ (Poor Richard's Almanack). После Френклинових експеримената са електрицитетом, који су Амоса замало коштали живота (у цртаном филму), њих двојица се раздвајају, али се поново срећу у јеку Америчке револуције, када Амос помаже Томасу Џеферсону да напише Декларацију независности. 

Цртани филм је некада приказиван у оквиру серије „Микијева радионицаˮ ЈРТ-РТБ.

Ко је заправо био Бенџамин Френклин?

Био је писац, дипломата, научник и филозоф. Живео је у Америци у 18. веку. Као један од пионира америчке науке, измислио је громобран, бифокалне наочаре, Френклинову пећ, пераја за пливање, медицински катетер. Први је проучавао и мапирао Голфску струју. Први је користио термине: батерија, проводник, кондензатор, наелектрисање, електричар... Први је увео улично осветљење и реорганизовао амерички поштански систем. Његов најпознатији научни рад у вези је са електрицитетом. Развио је модел електричне струје као флуида схватајући да је она у ствари кретање наелектрисаних честица. Основао је прву јавну библиотеку у Америци, Филозофско друштво Пенсилваније и „Академију" која је прерасла у Универзитет Пенсилваније. С њим се повезује и чувени експеримент са пуштањем змаја. Тада је доказао да је гром једна врста електричне варнице.