Добра вест за лењивце

Лењост је одувек представљала синоним за недостатак мотивације и безвољност. Своди се на то да пропуштамо да нешто урадимо иако знамо да можемо. Одуговлачење извршења и скретање пажње на нешто сасвим друго стварају осећај неуспеха. Често је реч о субјективном осећању. Уколико нас и други сматрају лењим, то само служи као потврда и продубљује негативно мишљење које имамо о себи.

У хришћанској традицији, лењост је један од седам смртних грехова. Због тога, дубоко је усађена у наш ментални склоп као негативна и осуђени смо унапред. 

Лењост ће увек постојати, па, морамо ли баш толико да је осуђујемо? Представа о лењости је субјективна и индивидуална. Могли бисмо да оптужимо и жигошемо и модерну технологију јер нас је, када су у питању брзе информације, учинила лењивцима. Употребљавамо емотиконе уместо да напишемо како се осећамо, делимо информације једним кликом, шаљемо текстуалне поруке уместо да се лично састанемо са пријатељима. Да ли лењост можемо да сагледамо и као нешто позитивно? Ево шта лењост може да учини за нас.

Лењост нам даје шансу да будемо више своји

Није добро бити нон-стоп заузет и одвојен од сопствене суштине, то омета лични развој. Дангубљење, доколичење даје нам прилику да се ослободимо грча у размишљању о следећој ствари са списка који смо себи задали. Постоји велика моћ у томе да не радимо ништа и ако се отарасимо оптерећења да би у том тренутку нешто требало да радимо, то може бити корисно за наше благостање.

Чини нас ефикаснијим

Ако сте лењи, то значи да желите мање да радите. Али то такође подразумева жељу да ефикасније обавите своје задатке. Многи велики проналазачи признају да се њихови проналасци рађају из личне потребе да потроше што мање времена, као Бенџамин Френклин, проналазач громобрана, бифокалних наочара... Позната је крилатица Била Гејтса, оснивача „Мајкрософтаˮ: „Тежак задатак ћу увек поверити лењој особи. Она ће наћи најлакши и најбржи начин да посао обави".

Опушта

Ако прихватимо сопствену лењост, то значи и да смо опуштени у томе ко јесмо или како нас други доживљавају. Уколико дозволимо да на нас утичу опаске и судови које други имају о нама, а самим тим и допустимо да други креирају како ћемо да се осећамо, то значи да су све негативне конотације победиле. Ако прихватите да сте лењи и у стању сте да се смејете томе, значи да сте на путу самоостварења и прихватања самога себе. Уосталом, управо је из доколице настала античка филозофија.

Креативна лењост

Када је наш ум у стању опуштања, природно се отвара за инспиративне идеје и акцију. Др Сенди Мен, виши предавач психологије на Универзитету у Ланкастеру, верује да су лењост и досада важан зглоб у друштвеном точку. „Када нам је досадно, тражимо неуронску стимулацију. Један од начина да се ово постигне је да се окренемо себи, да дозволимо уму да лута, да сањаримо. Кад смо ослобођени од окова свежих ограничења, можемо видети ствари другачије и сагледати нове начине за решавање проблема и функционисање послаˮ, поручује др Мен.

Фокусира нас на мање задатке

Када смо затрпани већим, ʼважнијимʼ задацима, мањи послови се одлажу или их уопште не видимо. Управо лењост омогућава да се „искључимоˮ из великих задатака и фокусирамо на мање делове. Иако на први поглед изгледа као да су приоритети замењени, то је продуктиван начин да обављањем малих послова прочистимо пут великим стварима онда када дође до застоја.

„Пет до дванаестˮ ствара већи фокус

Ако сте лењи, обично нервирате сами себе због одуговлачења посла. Али обављање послова у „пет до дванаест" значи већу ефикасност и свест о времену. Нисте потрошили више времена него што вам је заиста потребно за обављање посла, али сте уложили више енергије. 

Докле год знате када је право време да се изборите са сопственим ленчарењем, а користите фокусирање, концентрацију и мањак времена како бисте радили ефикасно, или пак користите време за размишљање и креативност, лењост вам може пружити предност. Па, онда је прихватите и искористите за постизање успеха.

Приредила: Мирјана Бјелогрлић