Михаил Чубински о руској масонерији

„Његови радови, и у данашње време, јесу тера инкогнита. Признат као родоначелник криминологије у Европи за време живота, био је неправедно заборављен у Русији. Истина, у последњих неколико година, ситуација је почела да се мења. Године 2004. издат је репринт његове фундаменталне књиге посвећене историјском прегледу развитка кримино-политичних теорија од античких времена...ˮ (http://scindeks.ceon.rs/article.aspx?artid=0350-137X1102182M)

За име Михаила Чубинског аутор овог текста први пут је сазнао истражујући документа Фонда 100 Архива Југославије. У архитектонској табли са рада ложе „Побратим", 2. фебруара 1926. у Оријенту Београд, који је отворио старешина Дамјан Бранковић, забележено је излагање о руској масонерији. У архитектонској табли пише:

„Брат др Михаил Чубински (професор универзитета у Суботици) одржао је предавање о Руском Слободном Зидарству.
Историја руског слободног зидарства доста је непозната. Почиње у 18. веку, затим се јако развија почетком 19. века и већ у првој половини пада и умире. Двадесети век је ренесанса руске масонерије. Тврђење брата Ср. да је најсјајнија периода масонерије била у рукама раскалашних племића, а не народа, није тачна, јер у то доба сем руског племства, друге интелигенције у Русији није ни било. Царица Екатерина Друга била је наспрам руске масонерије врло толерантна, али та толеранција била је из страха од Француске револуције, а у самој ствари она је била врло конспиративна. Чувени руски писац Новиков био је један од најзначајнијих руских масона (за време владе Павла Првог). За Императора Александра Првог зна се поуздано да је био масон, али и за време његове владавине биле су две ере. Прва сјајна ‒ тада је основан и Државни Савет. Масонство и друге културне тековине шириле су се на све стране. Велика Ложа Русије основана је 1812. године (исте године када је Наполеон Први ушао у Москву)."

Читаоци Толстојевог „Рата и мираˮ памте Пјера Безухова, једног од главних јунака, који је постао масон. Делови романа у којима се Пјер приказује као слободни зидар некима су послужили као доказ да је и сам аутор, Лав Толстој припадао тој организацији. Та питања су и даље, бар делимично, отворена. У релевантној литератури може се прочитати да су и Наполеон и Александар Први били припадници савеза слободних зидара, били су браћа, а ратовали су, предводили две моћне војске. Те чињенице могу да збуне, али и да подстакну интересовање. У архитектонској табли која је забележила излагање Михаила Чубинског даље је записано:

„Друга ера владавине Императора Александра Првог била је потпуно тамна и реакциона. Тада су били свемогући велики мрачњаци граф Аракчејев и Магницки. Све масонске ложе забрањене су 1822. године."

Ето још једног историјског парадокса. Због чега се то догодило? Зашто је цар забранио организацију којој је припадао?

У следећем тексту прочитаћете шта је М. Чубински говорио о декабристима, ситуацији на почетку 20. века и револуцији.