Сурлаши ‒ дивови из наше геолошке прошлости

Настанак сурлаша

Током палеогена (пре 65‒23 милиона година) Арабијско полуострво и Африка били су спојени у један континент са тропском климом, изолован од остатка света океаном Тетисом. На том простору су настали први сурлаши. Првобитни сурлаши били су велики попут свиње, имали су кратку сурлу и благо увећане секутиће. Каснији облици показују типичне особине савремених слонова, краће и компактније тело, краћу и вишу лобању и увећане друге горње секутиће ‒ кљове. Почетком миоцена (пре око двадесет три милиона година) промене у грађи Земље и померање континената доводе до хладније климе, али и до миграције сурлаша из Африке у Азију и Европу. Тада су то биле веома крупне животиње са карактеристикама сличним данашњим слоновима. Временом, њихово тело се увећало, вилица се скратила а број зуба смањио. Бројне необичне врсте сурлаша разврстане су у више фамилија. Четири од њих су имале 14 представника током геолошке историје наших простора.

Особине сурлаша

Основна особина која карактерише ред сурлаша је сурла, по којој су и добили име. Сурла је формирана од горње усне и носа, а користи се за дисање, хватање предмета и усисавање воде. Продужеци слични прстима на крају сурле веома су покретни и осетљиви.
Друга карактеристика сурлаша су кљове. То су продужени секутићи који током еволуције показују велику варијабилност у дужини и анатомији.

Кика

Фосилни остаци мамута пронађеног у Кикинди 1996. године, у глинокопу на дубини од 21 метар, припадају прелазној врсти између степског слона и рунастог мамута. Пронађен скелет је готово комплетан, а по облику карлице сматра се да је у питању женка. Старост јединке је процењена на 64 године, а старост скелета на око пола милиона година. Скелет је пронађен на месту угинућа - in situ. Оригинални скелет Кике изложен је у Народном музеју Кикинда.

Вика

Маја 2009. године експлоатацијом угља у површинском копу рудника угља Термоелектране „Дрмно", на отвореним геолошким профилима (дубине 27 метара) нађени су остаци скоро целокупног скелета мамута Вике. Веома сложен процес конзервације in situ, урадили су стручњаци Природњачког музеја из Београда. Касније је скелет пребачен у покривени објекат археолошког налазишта Виминацијум, где је данас изложен за публику.
Утврђено је да је тај горостас дужине веће од шест метара доживео дубоку старост од око 60 година. Анализе старости геолошких слојева у којима је фосил пронађен указују да је представник једне од првих форми мамута у овом делу Европе.

Стотине налаза зуба и осталих делова скелета мамута и других сурлаша на територији Србије и околних земаља, доказ су да су у великом броју насељавали то подручје. Свакодневно се врше детаљна палеонтолошка истраживања на терену и у лабораторијама. Осим велике научне и музеолошке важности, сваки од налаза представља и занимљивост за широки аудиторијум. 

Приредила Александра Стојановић