Урагани и климатске промене

Природни механизми који доводе до јаких циклона могу се тумачити на више начина, тако да је тешко тачно предвидети шта ће се догодити на планети која се загрева.

Неки прогностички модели, настали помоћу прорачуна суперрачунара који симулирају физичке системе на Земљи како би предвидели метеоролошке промене, открили су да ће у будућности бити мање урагана и тајфуна, али да ће они бити много снажнијег интензитета. Затим су нека истраживања показала да се учесталост снажних олуја неће мењати. Постоје и истраживања која су показала да ће се тропски циклони јављати чешће и у снажнијој форми.

У земљама које се налазе на деструктивном путу урагана питају се, у тој неизвесности, како се најбоље припремити за будућност ‒ да ли би државе требало да инвестирају милијарде у инфраструктуру како би становништво било безбедно, да ли ће више штете бити од поплава или од јаког ветра, да ли су велики градови угроженији од других насељених места...

Ураган „Ирмаˮ је најснажнија олуја на Атлантском океану забележена у историји, али и ураган „Марија" је такође оцењен најјачом категоријом (пет).

Метеоролошка предвиђања за ову сезону показала су у најбољем светлу прецизност науке и временске прогнозе. Сваке године Америчка национална агенција за океане и атмосферу (НОАА) објави прогнозу урагана за сезону циклона која почиње 1. јуна, а завршава се 30. новембра за подручје северног Атлантика, Кариба и Мексичког залива. Агенција је у августу допунила прогнозу, напоменувши да ће бити 14‒19 олуја којима су по међународним правилима наденута имена, а да ће пет до девет њих постати урагани.

Али шта је необично у овогодишњој комбинацији фреквенције и интензитета? Не чуди појава шест олуја за месец дана, већ то да су четири од њих оцењене категоријама четири и пет. Такође је веома необично да три јака урагана у три недеље прођу исту област ‒ северозападне Карибе.

Сваки циклон почиње свој животни век као слабо организован тропски поремећај. Ако су услови повољни, поремећај се појачава и долази у стање тропске депресије и тропске олује. До данас је било седам циклона, од тога су четири означена категоријом три и више.

Због разорних ефеката јаког ветра и огромних водених таласа, многи тропски циклони су ушли у историју. Први писмени извештај о њима потиче од Кристифора Колумба. Познати морепловац је описао невреме на које је наишао 12. фебруара 1493, близу Азорских острва на повратку из Америке.

Можда је највећа катастрофа коју је изазвао неки тропски циклон била она од 7. октобра 1737, на ушћу реке Хули у Бенгалски залив. Страшан циклон је разорио око 20 000 занатских радњи свих врста, а водени талас је нарастао до 13 метара. Забележено је да је том приликом нестало 300 000 људи. На истом месту догодила се још једна катастрофа 1864. године, када је страдало 50 000 људи. Према расположивим подацима, највећи поплавни талас направљен тропским циклоном догодио се 30. јуна 1905. на острву у Маршалском архипелагу, где је талас достигао висину од 15 метара.

Од 1981. до 2010. године у просеку је било шест урагана по сезони. Које појаве су ове године могле изазвати тако јаке циклоне? Чини се да су у позадини приче ипак климатске промене.

У пределима Атлантика где су се формирали урагани, ова сезона je била веома топла, са температурама од 0,5 до једног Целзијусовог степена изнад просека, што је произвело од три до пет процената више влажности у атмосфери. Jaчи и интензивнији монсуни у западној Африци, али и климатски циклус назван Атлантска мултидекадна осцилација (АМО), такође су допринели јачању енергије неопходне за масивне, тропске циклоне, који се обично формирају над великим пространствима релативно вруће воде. Они изводе своју енергију из испаравања воде са површине океана, од које се затим кондензацијом формирају облаци и киша, кад се влажни ваздух подигне и охлади до засићења.

Додатно, научници сматрају да је због мировања Ел Ниња било мање ветрова који би могли да „разбију" те олује. Ел Нињо је глобални атмосферско-океански феномен; понавља се у одређеним периодима (од две до седам година), па његови ефекти могу да се предвиде. Средином 2015. године, Светска метеоролошка организација је прогласила да је Ел Нињо у замаху и да је ће бити јачи од 1997/1998. Почетком прошле године известили су о буђењу Ел Ниња. Извештај је базиран на променама температуре на површини воде и атмосферског притиска у екваторијалном појасу Пацифика.

Данашњи глобални модели рачунају стање атмосфере над целом Земљом. Упркос константном повећању снаге рачунара, и даље је потребно прорачунати огромну количину података. Због тога такви модели имају знатна ограничења и не могу да рачунају детаље стања у атмосфери, већ се задржавају на грубој симулацији. Технички речено, имају малу резолуцију. У пројекту „Примавера", који је финансиран средствима ЕУ, научници покушавају да развију нову генерацију климатских модела који ће континуирано испитивати како ће океани и атмосфера реаговати у наредних тридесет година. Пројекат ће комбиновати резултате седам различитих модела у потрази за одговорима на многа питања, међу којима је, чини се, најтеже: да ли климатске промене утичу на појаву снажних урагана.