Девојка са ћуповима и птицом

Цртеж поседује црте карактеристичне за уметников рани период. Танка, грациозна и жива линија тече виртуозно, прецизно и чини јединствени композициони сплет оплемењен орнаменталним, филигранским детаљима који више подсећају на персијску минијатуру, на рад са кинеским тушем са златним прахом на свили или батисту, или на украс у енкаустици архајских ваза, него на неки савремени визуелни документ. Млада жена, лепа и узвишена у разиграном покрету и меланхоличном изразу, преточена је и сама у орнамент у којем постаје анонимни репрезент лепоте и чулности.

Лазар Возаревић, рођен у Сремској Митровици 1925. године, био је српски сликар и ликовни педагог, који је на ликовну сцену Србије ступио 1951. године на заједничкој изложби „Једанаесторице" и представио се радовима који су настали под утицајем Сезановог реализма и Пикасове плаве фазе. Поред уљаног сликарства бавио се мозаиком и илустрацијама.

Током времена, посебно средином шесте деценије 20. века, жена је у Возаревићевим радовима добијала све значајније место, као персонификација различитих природних датости ‒ појављивала се у невезаним серијама, варијацијама и интерпретацијама на тему материнства, затим и као Симонида, као традиционални иконички модел верности и честитости, као покајна грешница Марија Магдалена, а касније и у репрезентацији Косовке девојке, у историјски пратећој, али и даље активној, женски арбитрарној улози.

Лазар Возаревић је умро 1968. године у Београду и сахрањен је у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу.