Хомосапијенс је хомосапијенсу хомосапијенс

На ту тему је промишљао и Сигмунд Фројд. Рекао је да су у историји човечанства постојала три понижења. Прво је човека понизио Коперник када је схватио да нисмо у центру универзума. Друго понижење је била теорија еволуције, када нам је Дарвин саопштио да потичемо од мајмуна. „А ја сам треће понижењеˮ, додао је, „јер не само да човек није центар света и да вуче порекло од мајмуна већ поврх свега тога не зна шта ради јер њиме заправо влада његово несвесно биће."

Петер Хандке, који управо пише књигу о ДНК, рангирао га је на листи понижења високом четвртом позицијом, и притом га оквалификовао као (можда) најгоре, јер „сада знамо да у нама постоји једна судбина, један запис у облику протеина, састављен од три милијарде слова, који одлучује шта ће нам се десити".

Сви генетичари који у овом тренутку кажу да ћемо моћи да претворимо људску врсту у неку другу врсту, заправо се баве неким манипулацијама, сматра он. Они би „побољшавањем" ДНК да претворе хомосапијенса у неког новог сисара, получовека-полумашину, са неким измењеним ДНК.

Хандке ламентира над чињеницом да „ми сад разговарамо између хомосапијенса, сви смо хомосапијенсиˮ, а да ће се једног дана појавити нова врста коју ће човек створити, која би могла да се одметне и да „стави тачку на целу ову причу".

Ту тезу поткрепљује податак да је недавно откривено постојање и бивствовање једног хомосапијенса у Мароку пре 300.000 година. И та прича о 300.000 година зауставиће се можда за неких 15-20 година. Тако би, потенцијално, наша врста могла да буде једина која ће саму себе угасити.