Како се Мађарска револуција (1956) видела из Југославије

Како се успостављао социјалистички режим у Мађарској после Другог
светског рата?

‒ Социјализам се није тако брзо успоставио у Мађарској као у бившој Југославији. Међутим, оба режима су већ на самом почетку кренула са репресијом. Тито је у Југославији уништавао могуће противнике, док су у Мађарској почела суђења ратним злочинцима. После суђења, на изборима нису победили комунисти и тиме је започет доста компликован процес. Уз помоћ совјетске власти комунисти су дошли на власт, али је тиме створена велика напетост и подела у становништву. Једино је Имре Нађ између 1953. и 1954. године успео да смањи ту напетост и поделу, међутим, партијске колеге су га склониле из руководства. С друге стране, на простору СФРЈ дошло је до корекције социјализма пошто је Стаљин одлучио да ликвидира Тита.

Тито је успео да опстане и схватио је да систем треба мењати, иако је своје противнике слао на Голи оток и преживео огромну пресију тадашњих социјалистичких земаља. Све негде до 1952. године са совјетске стране је претио рат, али је он онда успоставио сарадњу са Западом.

Тог 23. октобра 1956. долази до избијања револуције у Мађарској. Који су били захтеви народа?

‒ Становништво Мађарске није могло да поднесе огромну пресију својих комуниста и зато је тог 23. октобра дошло до експлозије. Народ је хтео да Имре Нађ буде поново на власти. Сви слојеви су се побунили против комуниста. Совјетски савез одлучује да уклони до тада владајуће комунисте, али и да 4. новембра нападне устанике.

Борба је била жестока, али није било сумње у то да ће устаници бити поражени. Совјети су поставили Јаноша Кадара за новог вођу странке и државе. Он се обрачунао са својим противницима а врхунац тога био је када је Имре Нађ осуђен на смрт, а онда и погубљен 1958. године. До тада је око 200.000 људи пребегло у Аустрију, а у Југославију је такође стигло око 20.000 људи. Одатле се највећи део упутио ка западним земљама, САД и Аустралији.

Какав је био став Југославије и власти према догађајима у Мађарској?

‒ Југославија је била у то време у веома сложеном положају. С једне стране, била је узор за револуционаре, а с друге, није хтела да квари односе са Совјетским Савезом које је тек нормализовала 1955. године. Чак је и Имре Нађ боравио овде у амбасади коју је напустио после обећања да неће бити хапшен, али то је била тактика тадашње совјетске власти. Њега и његову породицу одвели су у Румунију, у Снагов.

За то чак ни мађарска јавност није знала. Тамо су покушали да га одговоре од његових убеђења. Када то није успело, осуђен је, а потом и погубљен. Тито је у Пули 11. новембра 1956. изјавио да је бивша комунистичка власт у Мађарској била лоша, али и да су револуционари непожељни на власти. После тих дешавања, у Мађарској је рађено све да се сећање на тај догађај и дане избрише из свести народа, али то није успело. Сећање на револуцију било је једно од главних мотива у промени система 1988-1989 године.

Године социјализма у Мађарској, али и на простору бивше Југославије, део прошлости. Како се данас види однос Мађарске и Србије, будући да је у историји било тренутака у којима су се судбине тих народа преплитале?
 
‒ Данас је Мађарска чланица Европске уније и често износи своја оригинална виђења по разним питањима. Србија са собом још носи последице ратова деведесетих година и потребно је да донесе неке тешке одлуке. Мађарској је Србија важна из више разлога. Као прво, она је заинтересована за мађарску мањину, затим као одговорна држава свесна је да су суседи веома важни. У Србији је на власти странка која спада у исту породицу странака као у Мађарској. То је исто спона која повезује. Потом, ту су важне трговинске везе, географски положај, а сарадња на пољу културе има огромне могућности и може само да се шири.