Обележавање 175 година од рођења Стојана Новаковића

Стојан Новаковић је био један од најзначајнијих српских државника, политичара, дипломата и научника крајем 19. и на почетку 20. века.

Рођен је 1. новембра 1842. у Шапцу као Коста, али је касније своје име посрбио у Стојан. Нижу гимназију завршио је у родном граду као најбољи ученик а вишу гимназију, као и Лицеј, у Београду.

У два наврата је био председник српске владе, три пута министар просвете и црквених дела а обављао је и дужност министра унутрашњих и иностраних дела. Више пута био је народни посланик, члан и председник Државног савета. Био је посланик Србије у Цариграду у два мандата, те посланик у Паризу и Петрограду.

Приликом оснивања Српске краљевске академије 1886. године, изабран је за једног од првих 16 редовних чланова-академика, у одељењу филозофских наука. Указом је постављен 1. фебруара 1906. за председника Академије и на том положају је остао све до смрти, 1915. године. Био је и члан Руске академије наука и Југославенске академије знаности и умјетности у Загребу.

Основао је часопис „Вила" и уређивао га све време његовог излажења, тј. до 1868. године. Од самог почетка излажења он је прикупљао и објављивао информације о књигама објављеним на српском и хрватском језику, или на другим језицима о српском народу или уопште о Словенима. Сву сакупљену грађу о томе објавио је у књизи „Српска библиографија за нову књижевност 1741‒1867".

Приликом оснивања Српске књижевне задруге 1892. године, изабран је за њеног првог председника. Приредио је Душанов законик на основу призренског преписа и штампао га 1870. и 1898. године у Београду.

Библиотекарско друштво Србије установило је 1997. године годишњу награду „Стојан Новаковић". Награда се додељује појединцу или групи аутора за објављено дело из области библиотечко-информационе делатности које представља значајан допринос библиотекарству. Године 2004. под истим именом установљена је награда за најбоље основношколске и средњошколске уџбенике у Србији, која се додељује сваке године. Новаковићу у част Друштво историчара Србије носи назив „Стојан Новаковић".

У раду научног скупа учествоваће 34 угледна научника (историчари, филолози, политиколози) из Србије, Русије и Грчке. Између осталих, о Стојану Новаковићу говориће: Славко Терзић, Андреј Шемјакин, Милош Ковић, Атанасиос Лупас, Петар В. Крестић, Мило Ломпар, Ђорђе Бубало и други.

Приредила: Владана Рашић Драгојевић