Да ли историја музике има будућност?

Током три дана трајања међународне конференције „Будућност историје музике“, која се од 28. до 30. септембра одржава у Српској академији наука и уметности, научници из 20 земаља покушаће да дају одговор(е) на питање постављено у наслову. Конференцију организују Музиколошки институт САНУ и Одељење ликовне и музичке уметности САНУ.

На данашњем свечаном отварању конференције у Свечаној сали САНУ, говорили су председник САНУ академик Владимир Костић, композитор и дописни члан Одељења ликовне и музичке уметности Светислав Божић, као и директорка Музиколошког института др Катарина Томашевић.

Уследио је семинар који је идејно покренуо проф. емеритус Џим Семсон (Ројал Холовеј, Универзитет у Лондону). Његовом позиву одазвали су се истакнути светски музиколози, који су у Београду промишљали и дискутовали о будућности историје музике. Говорили су: Кетрин Елис и Марина Фролова-Вокер (Универзитет у Кембриџу), Рајнхард Штром (Универзитет у Оксфорду), Мартин Лесер (Универзитет у Грајфсвалду) и Кетрин Батлер Скофилд (Краљевски колеџ, Универзитет у Лондону).

Током преостала два дана, конференција ће се одвијати у 18 програмски конципираних паралелних сесија и панела.

Бројни филозофи и теоретичари постмодернизма пре више деценија поставили су хипотезу о крају историје и историзма; међутим, историја сама, као и сродне дисциплине, опстају до данашњих дана, откривајући успут нове изворе, ширећи опсег истраживања и умножавајући интерпретативне приступе. Премда су се у оквиру музикологије искристалисале различите струје и дисциплине, нарочито током последњих деценија, те (често радикалне) промене нису се у довољној мери одразиле на писање историја музика. Основни изазов са којим се данас суочавају историчари музике крије се у одговору на питање: како се прилагодити константно променљивој друштвеној реалности и новим моделима критичког мишљења?

Организатори скупа поставили су пред учеснике изазов да промисле о новим, још ненаписаним, историјама музике. У идеалним околностима, такве будуће историје превазишле би европоцентрични поглед на свет и обухватиле народе и културе који су досад остајали изван главне струје; раскрстиле би са праксом писања националних историја музике, утемељеном још у деветнаестом веку; дале би подједнак значај стваралаштву и извођењу; најзад, не би се бавиле искључиво „великим" делима и ауторима, већ „малим" историјама, које происходе из свакодневних пракси и искустава.

Приредио: Бранислав Јарић

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.