Повратак (философским ) коренима

Шта је онда та слобода и које је њено место у самом постојању људског бића? Може ли он без ње, и, најзад, колико му је слобода ( свест о себи) заправо важна. Тешко да ( у потпуности ) одговор на то може пружити философија, наука...можда уметност? Или... мистика?

Упркос негативном предзнаку, мистичари, или бар поједини међу њима, не само да су дали занимљиве идеје о крајњим и суштинским питањима које стоје пред човеком, већ су и директно инспирисали признате, класичне философе, писце и уметнике, који су развијали идеје појединих мистика.

Један од њих је свакако и Јаков Беме ( Jacob Boehme, 1575-1624 ). Он није био философ, чак ни ( за оно време ) учен човек. Био је столар. Познат је његов утицај на мислиоце тога доба, не само у Немачкој. Берђајев је писао о Бемеу, и дубоко размишљао о његовим идејама.

,, Његова инспирација ( Бемеова ) је била Библија, он није био учен философ...управо то му је омогућило да дође до увида до којих је немогуће доћи помоћу философских категорија,, -Н.Берђајев. 

Централно место у Бемеовом учењу је Ungrund, може се превести као бездан-понор. Он нема основе, ирационалан је, de facto - ништа и претходи животу и као такав он, Ungrund, није створен од Бога. Можемо га разумети као првобитну, меоничку слободу над којом ни Бог нема утицаја. У Бемеа се ово учење појавило у настојању да схвати тајну слободе, порекло зла, борбу светлости и таме. Схватио је да те односе није могуће изразити рационалним категоријама ( јер сам предмет не припада рационалном простору) већ флуидном простору дубине душе.

,,На тај начин Ungrund је ништа, око вечности без основе, и уједно слобода, неоснована, бездана, недетерминисана слобода, али то је ништа које је ein Hunger zum Etwas - глад за нечим! И најзад, Беме говори да је слобода супротна природи, али да је природа настала из слободе. Слобода је попут ништа, али из тог ништа настаје нешто.Оно што је кључно у тој флуидној спознаји јесте да биће представља свет објеката који је подложан рационализацији и може се изразити сазнајним категоријама, док се слобода не потчињава тој врсти сазнања, она не припада категоријама објективног света.,,

Прави и једини медијум слободе је -дух!  Заправо, једини простор слободе се налази у духу. Тако да је она ( слобода ) и услов за постојање духа. Природа не зна за слободу, она познаје само детерминизам. И најзад поредак слободе и поредак природе су супротстављени један другом.

Немогуће је глатко одбацити Бемеа и његово учење.
Берђајев је то недвосмислено показао: Идеја слободе је централна у хришћанству. Без слободе је немогуће схватити стварање света, ни пад у грех, ни искупљење. Без слободе није могуће схватити феномен вере. Без слободе није могућа теодицеја. Светски процес није могућ без слободе.