Педесет година од „химнеˮ Арете Френклин

У Аретиној верзији песме јавља се чувени рефрен у коме жена захтева заслужено поштовање. Та интерпретација појавила се у време многих напетости у америчком друштву: рат у Вијетнаму био је у току, у Њујорку и Детроиту су били нереди, покрети за грађанска права су нарастали, борба за права жена јачала, такође.

Енергична песма Арете Френклин била је вишезначна и савршена за тај политички моменат: са једне стране, била је то одлична поп песма ‒ динамична, срчана и еротична, а са друге стране, био је то глас снажне црнкиње која захтева поштовање, понављајући стих ‒ „само мало поштовања".

У књизи „Звук соула" музички критичар Фил Гарланд Аретину песму назива новом црначком националном химном, а касније је изјавио: „Чекали смо ту песму. Експлодирала је и сви смо се заљубили у њу". 

Оснивач „Атлантик рекордса" Ахмет Ертеган каже да је Аретин албум „I never loved a man" најбоља ритам и блуз музика икада изведена. Ертеган је овако описао успех песме кад се појавила: „Одеш у Копенхаген и играш уз ʼRespectʼ, одеш у Сингапур и следећег дана плешеш уз ʼRespectʼ. Могао си отићи и у Јоханезбург и тамо исто играти уз ту песму, а онда се вратити у Њујорк и наравно, играти уз ‚Respect‘".

У Аретином извођењу песма је изнела суштину не само феминистичких захтева него и захтева свих људи који су били маргинализовани деценијама. Тридесет година касније магазин „Ебони" пише да је „Respect" постала лична и колективна химна злостављаних и потцењених жена и мушкараца, те свих који су живели у сенци и којима је требало више поштовања. Јединствени глас Арете Френклин био је прави за ту алтернативну химну ‒ захваљујући том невероватном споју, Аретина каријера је дошла до врхунца.

Међутим, пут до успеха није био лак. Као ћерка баптистичког свештеника и госпел певача, Арета се придружила очевом црквеном хору са десет година и певала соло у дванаестој. У четрнаестој је са њим отишла и на турнеју. Међутим, њено детињство је било обележено и губитком ‒ мајка је напустила породицу кад је певачица имала шест година а умрла је само четири године касније.

У четрнаестој години Арета је затруднела и до седамнаесте је већ имала двоје деце. Године 1961. удала се за Теда Вајта упркос противљењу своје породице. Њихова веза била је оптерећена проблемима и обележена насиљем на почетку. Арета је касније почела да ради за издавачку кућу „Атлантик", где је срела продуцента Џерија Векслера, захваљујући чијој подршци је изградила своје врхунске певачке квалитете.

Приредила: Валентина Делић