Како да сачувамо српски језик

Применивши бројне могућности нових информатичких технологија, мр Милорад Симић је језичком и лексичком богатству српског језика пружио савремену потпору ‒ креирао је лингвистички софтвер за професионалну обраду текста на рачунару. Поред Програмског пакета РАС, израдио је са сарадницима правописни и граматички речник српскога језика и дигитализовао значајна лексикографска издања, попут Речника српскога језика, Вуковог Српског рјечника, Даничићевог Рјечника из књижевних старина српских и Миклошићевог Старословенског речника. За Интернет портал РТС-а мр Симић је говорио о савременим методама помоћу којих можемо очувати богатство српског језика и унапредити језичку културу.

Како сте, као филолог, ушли у свет савремених технологија и дошли на идеју да формирате софтверску заштиту српског језика?

‒ Стицајем околности и личном визијом ја сам се пре 20 и више година определио за софтвер, као најподесније средство за заштиту српскога језика. Истину говорећи, био сам позван да решим проблем поделе речи на слогове који је мучио графичаре, и решио сам га са инж. Ненадом Богојевићем. Тако је настао први програм РАС, најстарији српски информатички бренд. Касније сам са инж. Жарком Никашиновићем урадио коректор, а са инж. Недељком Кудузом конвертор. Тиме је од 1991. до 1995. заокружен основни програмски пакет за професионалну обраду текста на рачунару, за пословну преписку и обраду документације. Био је то први корак у дигитализацији српскога језика.

Основни програмски пакет се налази на веб-сајту srpskijezik.com. Шта он све тачно садржи и на које све начине може помоћи просечном кориснику рачунара, школарцу, студенту, људима у иностранству, али и онима који се свакодневно баве језиком?

‒ Рад на рачунару је усавршени рад на писаћој машини, нови медиј, с тим што сада имамо на услузи језичка помагала: контролу грешака, правописни речник (ускоро и граматички речник) и речнике српскога језика. Не устајемо иза стола, као некад, да из библиотеке узмемо књигу, него све што нам треба имамо на рачунару. На стоном и покретном рачунару имамо у свакој прилици српски језик, а захваљујући сајту srpskjezik.com имамо српски језик на било којој тачки земаљске кугле. Са овим софтвером свак има прилику да провери и усаврши своје језичко знање и да без страха од грешака у потпуности припреми текст за објављивање.

Свој рад сте усмерили и на формирање правописног и граматичког речника у дигиталној форми. На који начин се та издања надовезују на већ постојећу правописну и језичку литературу?

‒ Кад је на дневни ред код нас дошло правописно питање, схватио сам да је правопис устав језика и да српски народ заслужује бар онакав правопис какав је објављен 1960. године. После четири године рада био је урађен и дигитално објављен Правописни речник српскога језика од 123.000 речи, са чврстим логичко-граматичким начелима, као критичко издање, са местимичним прегледом правописне праксе за последњих 50 година (са свим правописима у једном правопису), са исправкама и образложењима материјалних грешака у новим правописима, у намери да то буде путоказ за поправак новога правописа.
Природни наставак правописног речника представља Граматички речник српскога језика, безмало од 118.000 акцентованих речи, са комплетном променом свих променљивих речи. Речник ће служити као информатор, као основа за писање граматика и као база за двојезичне и вишејезичне речнике.

Радили сте и на дигитализацији Речника САНУ и дела Речника Матице српске, затим Вуковог Српског рјечника, који се у бесплатној форми већ налазе на сајту, као и дигитализацији Речника из књижевних старина српских и Миклошићевог Старословенског речника. Шта Вас је мотивисало да сопственим средствима покренете рад на тако опсежној језичкој грађи?

‒ Пошто је језик темељ народа, а речници темељ језика, са сарадницима сам за време НАТО агресије на Србију дигитализовао Речник САНУ и три последња тома Речника Матице српске. (Међу сарадницима посебно истичем допринос групе ентузијаста окупљених око Библиотеке РАСТКО.) Српски електронски речник је објављен 2005. године, а као бесплатна дигитална верзија налази се од 2013. године на сајту srpskijezik.com, са бројним могућностима претраживања.
Додатном дигитализацијом Вуковог Српског рјечника, Даничићевог Рјечника из књижевних старина српских и Миклошићевог Старословенског речника (сва три 2008. године) успостављена је речничка вертикала, која сведочи да Срби већ хиљаду година имају српски књижевни народни језик, који се везује искључиво за Вукову реформу српскога језика.

Ваша идеја је да сав урађени софтвер буде приступачан на бесплатном јавном сервису на интернету (на адреси srpskijezik.com). Шта је потребно да би се та замисао остварила?

‒ Ова идеја је покренута 2013. године, али није наишла на разумевање у министарствима и средствима информисања. Поред поменутих речника, на сајту srpskijezik.com би се нашли наши готови програми, који би могли помоћи у очувању српскога језика: програм за правописно-дактилографску проверу текста (коректор) од 3.125.000 облика; програм за конверзију текста из латинице у ћирилицу и обрнуто (професионална верзија); програм за поделу речи на слогове ради прелома текста; програм за екавизацију/ијекавизацију српског књижевног текста.