Митологија данас: Европска унија и ми

Национално писмо је свакако једно од најважнијих обележја националног идентитета, веома јасно и видљиво обележје једног народа. По писму које користимо најочигледније се разликујемо од других, а ћирилица се, тога често нисмо ни свесни, употребљава у Србији цео миленијум. Око хиљаду година!

Ћирилица је већ званично писмо захваљујући Бугарској која је чланица ЕУ. Члан 22 Повеље о основним правима Европске уније наглашава поштовање језичке разноликости и садржи одредбе које забрањују дискриминацију, укључујући језичку дискриминацију.

У уговору о ЕУ изричито је наведено да Унија поштује национални идентитет држава чланица, језичку и културну разноликост. Помаже државама у очувању њихових посебности у различитим културним изразима.

Посебно треба нагласити да ће током приступних преговора за чланство Србије у ЕУ званично бити дефинисано да српски језик постаје службени језик Уније, као и службени језик европских институција.

Припрема правних тековина ЕУ на службеном језику државе кандидата неопходан је услов за чланство, али и велики изазов, пред којим се налазе све државе које се припремају за пуноправно чланство у Европској унији. То значи да ће се сви документи преводити на српски језик и да ће бити доступни грађанима Србије на њиховом језику. Грађани Србије ће, такође, моћи да се обраћају институцијама ЕУ на свом језику, а српски представници у Европском парламенту моћи ће у парламентарном раду да користе српски језик.

Може се десити да ћирилица не буде део уговора о приступању ЕУ, али само ако не буде дефинисана као писмо српског језика. Тада разлог за њено нестајање неће бити параграфи о величини краставца и облику парадајза, већ ‒ нешто сасвим друго.