Пирамида у Риму

У Риму, у улици Остиенсе, у близини Портe Сан Паоло и Протестантског гробља, налази се пирамида подигнута између 18. и 12. године пре нове ере, за време владавине Октавијана.

Управо је Октавијан, посинак Јулија Цезара, припојио Египат Римском царству и навео на самоубиство Марка Антонија и последњу египатску краљицу и владарку династије Птоломеја, Клеопатру VII. Римско племство је тада било фасцинирано монументалним египатским грађевинама и њиховом симболиком. Гај Цестије, магистрат и члан реда Septemviri Epulonum, навео је у тестаменту да његови наследници треба да подигну пирамиду у Риму, у којој ће га сахранити.

Цестијев тестамент

Цестијева пирамида је изграђена од бетона и обложена је мермерним плочама. Њена висина износи око 37 метара, а основа 30 x 30 метара. У поређењу са египатским пирамидама у Гизи, Цестијева има много оштрији врх и више подсећа на нубијске пирамиде. Изградња римске пирамиде је трајала само 330 дана, како је завешталац изричито навео у натпису на њеној источној страни.

Други делови тог необичног тестамента исклесани су на статуама и стубовима, који су у међувремену разрушени или украдени. На постољу статуе преминулог, која се налазила поред врата гробнице, пише и да је Гај Цестије желео да буде сахрањен са предметима од вредности, као што се радило у Египту. Пошто се то косило са римским законом, наследници су продали Цестијеве оријенталне тканине проткане златом и од прихода саградили статуе.

Средњовековне гласине

После пада Римског царства, како је култура древног Египта полако бледела у сећањима, пирамида је код средњовековних становника постала предмет легенди и разних теорија. И уметници су се бавили мистериозним спомеником, о чему сведоче рукописи из 17. века. У средњем веку грађани Рима нагађали су да је у питању гроб Ромула, Ремовог брата.
Као и код египатских пирамида, улаз у гробницу је првобитно био зазидан, али је папа Александар VII наредио да се отвори улаз са идејом да гробницу претвори у цркву.

Људи који су 1660. године ушли у Цестијеву пирамиду затекли су одлично очуване собе декорисане фрескама. Унутрашњост пирамиде је једноставна сакрална соба димензија 5,95 x 4,10 метара, висине 4,80 метара, чија запремина износи само 1% целокупног споменика. Иако је само мањи део фресака очуван до данас, оне се сматрају најлепшим примерима античког сликарства.

Маузолеј, торањ, туристичка атракција

Средњовековна нагађања да је у питању Ромулова пирамида нису без основа. Постоје докази да су за време Августове ере постојале још три пирамиде, које су током векова опљачкане, разрушене или уклоњене. Цестијева пирамида се одржала због тога што је у време владавине Аурелијана, у 3. веку нове ере, била део одмбрамбених зидина града и функционисала је као утврђени торањ.

Пирамида у сред Рима била је инспирација и за романтичаре ‒ Џон Китс је помиње у својој елегији из 1821. године.
Цестијева пирамида је последњи пут реконструисана 2015. године и данас је отворена за туристе. Јапански бизнисмен Јузо Јаги је уложио два милиона евра у њену обнову. Реконструкција је трајала 327 дана, три дана краће него изградња.

Број коментара 2

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

четвртак, 18. септембар 2025.
13° C

Коментари

Da, ali...
Како преживети прва три дана катастрофе у Србији, и за шта нас припрема ЕУ
Dvojnik mog oca
Вероватно свако од нас има свог двојника са којим дели и сличну ДНК
Nemogućnost tusiranja
Не туширате се сваког дана – не стидите се, то је здраво
Cestitke za uspeh
Да ли сте знали да се најбоље грамофонске ручице производе у Србији
Re: Eh...
Лесковачка спржа – производ са заштићеним географским пореклом